Општинске новине
15*
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
—- Стр. 435
мора лично претстати, већ може дати и гшсмену изјаву, по готово кад се тражи само неки податак или саопштење неке чињенице. Форма одлуке прописана је у § 106 и сл. закона, па ће се сада у том моћи постићи једнообразност, а све три општине треба да по могућности заведу исти стил и терминологију. Све три општине треба по другој алинеји § 107 да достављају одлуке странкама у препису, овереном од писарниде (ово се наравно не односи на концесије, исправе и т. д.). Све три општине треба да приме тај начин и ред при израђивању одлука. За све три општине од највеће је важности да с погледом на извршење (§ 136 и сл.) пружају што бољу, бржу и сигурнију помоћ, па се у све три општине нарочита пажња има томе посветити, да се тражењима за извршење и обезбеђење правоснажних одлука брзо и успешно удовољи. Најзад био би важан корак ка јединству, да се у све три општине заведу исте управне таксе, које се по чл. 82 Закона о унутрашњој управи могу установљавати." Г. Никола Крстић истиче да овај закон ступа на снагу 26. фебруара. Реферат садржи излагања о управном поступку, указује на главне чињенице, предлаже мере за изједначење, ради једнообразног поступања и предлаже и даље неке мере једне исте административне праксе у свима нашим трима општинама. Моли присутне да се јаве за реч, ако неко жели шта да примети. Пошто се нико није јавио за реч и после узвика: прима се! г. Крстић истиче да је то пут и начин о коме се говорило, да се дође до једнодушне изједначене сарадње, да се нађе заједничко мишљење и да се припреми све што треба, да би се дошло до једнообразности у пословима. Овај начин се показао као добар, јер кад ужа комисија претресе сва питања, као што се види, нико није имао шта да примети и да укаже на неке недостатке, што значи да је и комисија свој посао добро завршила. Затим обавештава конференцију, да је г. Д-р Света Поповић, градоначелник Општине града Земуна, молио за извињење, што није могао доћи, јер је болестан — назебао је и добио извесну повећану температуру, па није смео да се крене на пут, те ће г. Поповића заступати г. Фугер и остали претставници, које моли да му доставе данашњу резолуцију. На тај начин г. Крстић истиче да је свршено једно од најважнијих питања, које је управо и било разлог за сазивање прве конференције у Београду. Г. Никола Фугер у своме реферату истиче да се савремена самоуправа и комунална делатност налазе у једном стадијуму трансформације. Градови и општине нису више изолиране економске и административне је-
динице, које би могле независно, без обзира на своју ужу и ширу околину спроводити свој рад и живот по своме властитом на.чођењу и својим срествима. Питање културног напретка, хигијене и разних комуналних интереса већ често општине занимају као и општи државни интереси. Има осим тога питања, која све градове интересују и постоји потреба да их сваки град не решава засебно, него да се послужи искуством других градова, или да у договору са осталим по тим питањима ради и то чак и са другим самоуправним јединицама, као што су бановине и градови. Што се тиче питања аутономије, унутрашњег проширења, асанације, насељавања и изградње градова, та питања тако кажна и деликатне природе треба да се решавају на темељу студија дужих искустава и студија страних законодавстава у појединим великим градовима. Тако н. пр.: Енглес-
Са ћонференције у Панчебу: г. И. А. Протић чита свој стручни реферат.
ки Едисонов акт од 1919. године решио је та питања, а у Француској су таква иста питања решена декретом од 1926. године, која питања имају интеркомунални карактер, као што су унутарња деконцентрација опште управе, административни и државни надзор над самоуправним телима. Ти ће проблеми по свој прилици бити регулисани грађевинским законом и законом о градовима. Даље имамо Међународни савез градова и Савеез југословенски. Ти савези одржавају везу између градова и имају међусобно искуство. И Београд и Панчево и Земун осетили су потребу једне уже сарадње пре него што се законом та многа питања буду решила. Показује се потреба и жеља да се пре тога долази у контакт, и да се овакви састанци и даље одржавају, како би се дао стабилан правац, започетом раду. Данас нема потребе, да се овде донесе каква нова резолуција,