Општинске новине

Стр. 336

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

решење. Суд, међутим, не би морао враћати Претседнику предмет ако би нашао да казна не прелази компетенцију Претседника. Јер, ко може више, може и мање. Спорно је само могу ли уопште судећи органи изрећи другу казну него што гласи предлог дисциплинске комисије. Ако могу, да ли само мању или чак и већу од предложене? Дисциплинска комисија је састављена тако да даје приличну гаранцију незаинтересованости, независности и објективности. Код редиговања пројекта Статута сва је пажња била усредсређена на овој комисији. Ако се узме да њени предлози не везују или бар не чине горњу границу казне која се може изрећи, њен опстанак је сасвим излишан. Ако Суд може да доноси одлуку какву хоће и изриче казну без обзира на предлоге једног тела које је било у пуној могућности да брижљиво испита све околности, онда установљењем дисциплинске комисије није општинским службеницима ништа помогнуто. Напротив, они се сад налазе у много неповољнијем положају него да те комисије уопшге нема. Без те комисије, они би, у колико нестални, моглп бити отпуштени из општинске службе без икаквог саслушања. Али то т. зв. администратпвно отпушт?ње не смзтра се онако бесчасно као дисциплинско и не производи једнаке даље последице. Службеник отпуштен административним решењем из општинске службе може се увек у њу вратити; службеник отпуштен дисциплинском пресудом не може више никад да се прими уопште у неку јавну службу. Иоред тога, самим тим што је неко био под ислеђењем дисциплинске комисије могао би изгубити и већ стечено право на пензију. Простим административним решењем то право не би могао изгубити никад. Административном одлуком њему се кида дотадашњи службени однос, али већ стечена права та одлука не може да ништи. Престанак службе

једног службеника по административном решењу биће у даљим конзеквенцама различит према томе је ли службеник провео десет година у служби Општине београдске или мање од тога рока. Ако је провео десет година, служба престаје само пензионисањем. По дисциплинској пресуди може се отпустити и онај службеник који је провео читавих 29 година у служби и стекао скоро пуну пензију. Према свему овоме, установљење дисциплинске комисије Статутом, које је било срачунато на то да омогући правилан ток службе, али једновремено и да обезбеди службенике од сваког шиканирања, довело би до сасвим противних последица ако би се Статут уско тумачио. Службеници би се нашли потпуно незаштићени, и Статут би промашио свој циљ. У интересу службеника Београдске општине, а то значи и у интереСу саме Општине, треба члан 39 Статута разумети тако, да дисциплински судећи органи не могу ни у ком случају повисити казну предложену од дисциплинске комисије. Они казну не могу уопште изрећи ако нема предлога од комисије. Логично би било да не могу изрећи ни вишу казну ако за њу нема предлога. Органи надлежни за суђење могли би изрећи мању казну него што је предложена од комисије, али вишу никако. Најприродније би било кад би Општински суд увек стриктно усвајао предлоге комисије, јер само ова може правилно оценити стање ствари. Али, ако би се сматрало да то значи потпуно везивање Суда и свођење његове улоге на чисто формалну, у том случају треба усвојити да предлог поставља само горњу границу казне. Тако би комисија задржала свој гаЈбоп сГееге, службеници би били заштићени једнако као кад би она судила, општински интереси били би највише задовољени. Како је Суд општински главни и законити чувар општинских интереса, он не би против оваквог тумачења могао нипгга имати.