Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 343

Такво млеко сабрано у млекарским кооперативама имало би да се у херметички затвореиим кантама доноси у централне млекарске заводе на улазу Београда (који се мора.ју што пре подићи). Ту се млеко испитује (наталог, ацидитет, и др. хемиске анализе) галантометриски, бактериолошки и др., па се затим пастеризује и у специјалним херметичким боцама продаје. На овој бази организовали су снабдевање грађана млеком сви већи западни и северни европски градови. Тако Лондон, на пример, има четири огромна централна општинска завода за млеко са 700 филијала и продавница истог итд. Што се тиче саме продаје млека постоје контраверзна мишљења. Париски систем пледира за продају свежег млека; остали, нарочито енглески систем, је за обавезну продају пастеризованог млека. Браниоци првога система доказују да пастеризоваио млеко губи од своје хранљивости, витамиии му страдају и тиме колико добива хемијски, толико губи квалитативно. Други — а ови претстављају данас огромну већину доказују да млеко пре свега пастеризацијом губи врло мало, тако мало да се тај проценат губитка не може ни узИмати у обзир. Најзад — свако се млеко кува у домовима потрошача и тиме се излаже његова хранљива вредност још јачим променама, да не кажемо и страдањима, него у пастеризовању! У сваком случа.ју и наука и пракса јесу за пастеризацију. То је један лекарско-хемијски проблем, који је решен у целом културном свету у корист пастеризовања! Али исто је тако важно питање како ће градске општине (на пример београдска) поступати даље после пријема млека у својим периферијским станицама? Док су једни за то, да то млеко општина у својој режији пастеризира и преко сво.јих продаваца распрода грађанима, дотле су други мишљења да је општина као привредник једно гломазно тело, недоЕОЛзНО еластично и да би продају испитаног и пастеризованог млека требало уступити каквом поиватном предузећу. Као што раде многи градови Америке, на супрот Лондону и другима! Наше је мишљење да и један и други начин има и својих добрих и сво.јих рђавих страна. Али већина разлога говори противу ггриватне „индустрије млеком". Није било лавно када је одлични књижевник Уптон Синклер у својим открићима утврдио да су неки са светским гласом реномирани фабриканти конзервисаног меса. у Америци кували поред говеђег меса и огромне количине пацова, који су у масеним колонама упадали у кључале казане и тако јадне потрошаче усрећивали својим „кинеским укусом"! Каква је гаранција да се неће првобитно добро млеко

,,ангро индустриски" фалсификовати у тим великим предузећима или разводњавати ради повећања профита? Зар је величина капитала довољна заштита од евентуалних злоупотреба?! Зато смо ми, заједно са Д-р Угом Фингертоном, чувеним норвешким стручњаком за апровизацију градова, мишљења да само ауторитет општине може да пружи довољну гарантију да ће грађани добити добро, здраво и јевтино млеко! Овде ће нам се учинити одмах приговор да ће млеко које општине буду продавале бити далеко скупље него сада; а о некомјевтинијем млеку не може бити ни помена рећиће нам се. Овај приговор је у основи тачан ако би градске општине, у овом конкретном случа*" београдска — као некада у својим панијим апровизационим установама увеле бирократски систем, мноштво чиновни-

Контрола и хигијенећи прегледи млећа на трошаринсћој етаници код Мостара

ка, сијасет службеника, гломазну и тешку ад^инистрацију, и све оно чудо и ужас који нам је пружала једна стара аустријска администрација! Међутим, ако би те општинске продавнице млека заједно са заводима за бактериолошко испитивање и пастеризацију биле на бази, кроз коју провејава привредно-трговачки дух, не само да би општине могле својим грађанима да пруже јевтиније млеко но сада, него би чак на овом послу могле да упосле стотинак својих грађана и у свом бууету прихода да уврсте једну нову, у истини приносну позицију. Најбоље млеко на нашим околним бачијама, кад би се узимало преко сеоских млекарских задруга, не би ни у ком случају било скупље од 2 динара. Нека београдску општину транспорт, хигијенска испитивања, остала режија и минимална зарада стају по 1.50 динара по литру. Она ће онда моћи да један литар здравог, снажног и чистог млека продаје својим грађанима по 3.50 динара а то значи за најмање читав један ди-