Општинске новине

Стр. 342

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

разним ситним трговинама. Тако у тим својим баштама, натопљеним водом из потока, они гаје поврће за београдске пијаце и на тим баштама проведу цео дан, па тек предвече иду у село. Продавци млека из В. Мокрог Луга имају највећи део баште у „Дибоком потоку" који протиче одмах испод београдског предграђа „Пашино Брдо". Кад стигну у те баште већ је лети толико топло да су се на ногама скорели опанци, па ти се они, господине, одмах изују да су лакши. И пошто канте од млека напуне водом из потока, несвесни сваке опасности од прљавштина, неки од њих чак потопе у ове исте млекаџиске канте и своје опанке заједно са кајишевима, обојцима и пређицама да им се „раскисну" до поласка у село!.. У поток их не потапају, јер би им их вода могла однети даље! А кад предвече пођу у село, поваде из канти расквашену обућу, исплачу мало те млекарске судове водом из давно загађеног варошког потока и тако их спреме за пуњење са прекупљеним млеком од сутрашње произвођачеве прве муже, ако већ и сами нису постали власници крава-музара... Веруј ми, све је то жива истина! — Али, Београд би се до сад потровао, човече Божији?! — Заиста вам кажем, Београђани, милост вас божја чува! одговори нам неким побожним гласом наш домаћин , и настави: Ево, па реците зар вас једино божја милост не чува! Има тих продаваца млека који не свраћају у своје баште, него иду право у село. Они у кантама, у којима је до малопре стајало млеко преносе из Београда у село разне предмете потребне за себе или за препродају сељанима . .. . Та они се свачим баве . . . . Тако у кантама од млека они равнодушно доносе отровни плави камен за прскање винограда, сапун искуван од најнечистијих животињских отпадака, мекиње, говеђи лој за подмазивање кајиша и пуно других ствари. А ако нису ништа купили од свега тога — а то је најчешће — они ни онда не желе да враћају празне канте. Не! Тада их скоро сви они без разлике пуне разним сплачинама, покупљеним у кафанским и хотелским кујнама и ашчиницама за исхрану свиња!... Молио сам га да ми бар утехе ради потврди да се те канте после најстрожије оперу и дезинфикују. ; —• Кад-кад можда и то! Нису сви изгубили везу са Богом и чашћу! Чак их је сигурно н мање онаквих... Зато веруј да то дезинфиковање врши баш твој млекаџија! Ови други стижу у већиниусело тек око заранка, пијани или бар весели од ракије, коју су, испијали свуда путем, и имају снаге само још да утерају коња у двориште и да се скљокају негде под трем, и позову жену или ћерку. Оне су пак у то доба највише заузете око

свињца и имају само толико времена да спутају коња вренгијом, а канте од млека баце се под трем, у најзабаченији и најпрљавији кутак, и забораве се тако све до куповине млека или до прве муже својих или туђих крава, кад се канте исперу на брзу руку и обришу само „вутарком" (вунена кецеља). Прекинули смо га јер смо страховали од даљих открића. Пред овим језивим причањем о злочиначкој нечистоћи многих беооградских препродаваца млека, падају све теорије о хигијенским начинима снабдевања градова млеком и све статистике о проценту беланчевина, масти и витамина у добром или рђавом млеку. Са колико страха са исто толико и сумње изашли смо из куће овог непомирљивог противника београдских млекаџија, који нам је сатима драстично описивао све мурдарлуке ових препродаваца млека. У сеоској смо механи проверавали страховита тврђења овог сеоског домаћина! Један од тих препродаваца баш се затекао ту. Кад смо поновили све оно што смо тог дана чули, он се, полупијано, са цинизмом варошког олоша обраћа механџији: — Море мани, шго их слушаш! Као да тако не раде све млекаџије на свету!... Дошли да нам соле памет, а не питају нас да ли нам треба живети и од чега се живети! Просто смо побегли из механе и села. Можда је све ово ипак само прича сеоских шаљивчина! мислили смо и даље у себи. Али се и ова утешна сумња разби као мехур од сапуна, када смо на друму задржали неколико млекаџиских кола, која су се баш тада враћала из Београда: све млекаџиске канте у њима биле су доиста пуне најодвратнијим кафанским сплачинама! Хтедосмо онако збуњени да посаветујемо ове несрећне београдске млекаџије о значају хигијене, али они, весели, полупијани, ошинуше коње и одјурише ка селу .. . * Ова шетња до београдских села још више нас је убедила да је први услов за решење питања снабдевања Београда млеком подизање млекарских задруга у околним селима и пуна рационализација производње млека са хитним уклањањем препродаваца и посредника регрутованих из круга лумппаупера. Само најнеопходнији број задругарских заједничких стаја, модернизирање исхране стоке, чистији и модернији алати и прибор за мужу млека, хигијенске одаје за смештај истога и најзад повремена вакцинација крава туберкулином и др. вакцинама, обезбедиће онај неопходни здравствени минимум без кога се никада не може имати хигијенски исправно и квалитативно довољно хранљиво млеко!