Општинске новине

4*

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 347

Овакво млеко или се продаје затворено у стерилним боцама по млекарским радњама или се директно доставља потрошачима у кућу. На тај начин су овде избегнуте све млекаџијске ручне манипулације са млеком, те је загађивање истога сасвим одстрањено. Код других културних држава питање дефинигивног начина снабдевања вароши млеком налази се или у току студије или је и тамо законом заведено и пастеризирање млека. У Енглеској прописано је и пастеризирање млека законом од 4. августа 1922 год. и то загревањем млека најниже на 62,8 степена С а највише на 65,5 степена С. У Француској је мишљење хигијеничара о пастеризирању млека подељено; једни су за пастеризирање, док други пледирају да се свим средствима тежи снабдевању вароши сировим млеком. Централна млекара у Штокхолму (Шведска) која највећи део вароши снабдева млеком, пастеризује млека на 63 степена С. У Копенхагену (Данска) законом се прописује пастеризирање на 85 степена С а најмање на 80 степена С. У Норвешкој се млеко пастеризује на 80 степена С, али су испитивања и експерименги у току да би се признало и пастеризирање на 63 степена С. У Игалији и Холандији пастеризирање млека се врши на 80 степена С. У Немачкој у Државном Хигијенском Заводу (Ке1сћ8§е8ип<јће118ат1-у) вршене су пробе и експерименги пастеризовања млека од 1925.—1928. год. да би се тачно испитала вредност пастеризирања на 63 степена С и 80 степена С а с погледом на могуће инфекције млека разним патогеним клицама људског и животињског типа. Резултат овог испитивања резимиран је за Немачку у следећем: Пастеризирање млека на 63 степена С за време од 30 минута може се корисно упогребити без опасности по здравље људи и животиња ако се при том усвоје нарочите мере предострожности, као: 1) Сигурни, испробани и оверени апараги за пастеризирање млека, снабдевени аутоматским бележењем диаграма за температуру, време трајања пастеризовања и количину пастеризованог млека. 2) употребљавати само солидно обучени персонал за пастеризовање млека и 3) стална повремена контрола уређења, пастеризовања и пастеризованог млека од стране ветеринара бактериолога. Чланом 18. Правилника о ближим одредбама за извршење закона о надзору над намирницама за живот С Бр. 10691/30 од 3. јуна 1930. год. и код нас је законом дозвоЛзена производња и продаја пастеризованог млека.

Савремено млекарство, код кога се прерађује и пастеризује млеко, најбоље функционише и даје одличне резултате и за саме произвођаче млека — сељаке млекаџије кад је организовано на задружној бази, нарочито у вези са селекцијом крава музара и оплемењивањем домаће расе. Код централизованих млекара прима се све млеко од произвођача, па оно што је за консум пастеризује се и разноси а од другог се производе разне врсте сира, јогурт, кисело млеко, обрано млеко, павлака, масло и сасвим посан сир. Која ће се врста пастеризовања млека применити, зависи од бактериолошког квалитета млека. Код овакве огранизације, производње и продаје млека апсолутно не може бити речи о разним епидемијским обољењима стоке,

нити пак о продаји млека од болесних крава, јер би овакве краве на време биле одвојене од задружног ветеринара и лечене. Исто је тако сасвим редуцирано преношење заразних болести како сточних тако и људских овим пастеризованим млеком. Пошто је код сељака из околних села Београда, Земуна и Панчева (који сада сачињавају тако рећи Велики Београд) млеко један од најглавнијих приврединх артикала а исто тако и периферија Београда има не мали број стаја крава музара и млекара, то би од лепе привредне будућности било оснивање једног централног млекарства на акцијама, где би била заступљена Општина београдска са Земуном и Панчевом са делом акција или пак Савез земљорадничких задруга или којих других приватних задружних капиталиста, а остале акције би биле подељене између произвођача сељака и продаваца млека и млечних производа у Београду,