Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 351

ске власти да интервенишу или да помогну образовању млечних центара, где би млеко, примљено од детаљиста, било на хигијенски начин одржавано, научно испитано и на погодан начин справљено за употребу, односно за продају. Те привремене институције су ипак, и ако оне треба да буду као први корак ка стварању нарочитих кооператива, увек са јевтинијим ценама него што би било. са директном општинском експлоатацијом — врло корисне. По.требно је у осталом рећи, да оне саме не би имале да се боре противу фалсификата, јер би ова контрола у погледу састава млека и његових продуката била једина дужност општинских органа. Али у санитарном погледу опасности од инфекције млеком, контрола треба да се прошири и на стаје, на бачије, млекаре и све продавнице, као и на продавце. Намеће се једно питање: да ли би овај систем општинских млекара или монопола потпуно обезбедио здраво млеко или добијена гаранција помоћу пастеризације? Још увек би постојале многобројне могућности за инфекцију, помоћу судова и других ствари, које општинска млекара не може да избегне. Боље него приватно предузеће може општина да води контролу у циљу смањивања могућности за ширење заразе, као на пример за ширење заразе трбушног тифуса; општина је у могућности да се обрати и на извор могуће заразе: на воду, којом мешају млеко, а коју су инфицирале клицоноше, јер се у већини случајева млеко инфицира на тај начин, дакле после муже (чинећи изузетак од директне инфекције туберкулозним клицама из саме краве). У практичном и финансијском погледу за сам народ важно је, да ли би овај систем могао да осигура и јевтино млеко, то јест са приступачним ценама за свакога. Али и ово није лако изводљиво. У Амстердаму на пример општинска комисија је била израдила један сличан пројекат, али се није показао користан. Сматрамо да је у санитарном погледу важно и потребно побољшати на фармама и бачијама и код млекара начине на који се млеко музе, одржава и транспортује, и спречавати покушаје за фалсифицирање млека. Могло би се такође и помоћу самих продаваца млека утицати на произвођаче, односно сопственике млекара, да у своме сопственом интересу примењују потпуно принципе личне и опште хигијене. Ово није идеално сретство, али је једно од бољих, којим би се могле да смање тешкоће и недостатци. Посреднике између произвођача и потрошача мислимо да би било корисно отстранити. Истину рећи, неки и међу њима могу да даду гаранције, али се оне могу да постигну и са побољшањем хигијенских захтева на извору млека, од произвођача дакле. Очевидно је док произвођач није у

вези са онима који троше млеко, тешко је натерати га да он сам врши та побољшања. У том би случају требало да приватна предузећа за продају млека по варошима, да би утицала на оне који их снабдевају млеком, плате више, што сигурно она не би радо пристала. Верујемо да ово мишљење — да би рационално решење било организовање кооператива произвођача млека, који би вршили куповину односно испоруку и продају млека по свима принципима модерне хигијене није само наше и усамљено. То би била нека врста монопола али би грађани имали користи од тога, као што имамо користи свуда где има сличних установа, као што је контрола за клање стоке или контрола за туберкулозне карве. У великим варошима би се овај систем свакако косио се већ стеченим правом рада од стране великих и моћних приватних установа, које су и посредници за продају млека и прераду млечних производа, и оне би се, као угрожене од стране кооператива, служиле свима сретствима у борби против кооператива. Зато би, изгледа, било препоручљиво оснивање општинског монопола млека, да би се постигао добар резултат: дати потрошачима директно продукат, то јест млеко од произвођача са села и на лицу места, осигуравши му чистоту и исправност помоћу најусавршенијих хигијенских метода. Поменути начин снабдевања млеком у Амстердаму изгледао би овако. Предлаже се монополизација куповине млека, која подразумева и пречишћавање и све контроле млека, добијеног од произвађача., а продаја се оставља приватним предузећима према извесним условима у погледу продајних цена. Служба. продаје и прегледа. била би осигурана од стране једне централне комисије, која би била састављена из реда произвођача, потрошача и општинских службеника. А куповина би била на.јбоље осигурана када. би се и по селима основале задруге произвођача и млеко тако добијено слало се у варошки депо, Ту би се вршили прегледи, анализе, чишћење и хлађење а изузетно и пастеризација. Све примљено млеко (директно или са посредних станица за куповину) било би ту најзад пастеризирано и издво.јено за продају на велико кантама, или за продају на детаљ у боцама, које би појединци или ранији продавци млека. на детаљ, млекаре, узимали и продавали чисто и здраво. Из овога можемо дд закључимо да је предлог врло користан, и тај би начин могао да пружи безпрекорно млеко у судовима, у којима би се разносило по вароши. Београд, који има добро организовану санитетску општинску службу, можда би могао да прими сличан пројекат о снабдевању млеком целокупног грађанства. У хигијенском и опште здравственом погледу користи су очевидне, и за време неке заразне