Општинске новине

Др. СтаЈа СтаЈиК, дечји лекЛр

0

Снабдевање млећом у градовима

Питање снабдевања млеком, које је, у опште узев, једна четвртина свакодневног оброка исхране за одрасле, а за децу бар до друге године, основна храна претставља нарочиго код нас једно од најважнијих животних питања, о коме треба повести рачуна. Идеал, то јест непосредна испорука свежег млека из млекарника потрошачима, здравог и чистог помуженог млека, и од здравих крава, изгледа, да је у практичном погледу немогућа, нарочито у великим варошима. Разлога без сумње има много и разноврсних. Свакако да постоје у многим великим центрима Европе и Америке хигијенски уређени млекарници, који могу да послуже као користан модел у томе погледу, али који су, сматрамо, ипак недовољни да би могли да послуже целокупном становништву једне велике вароши, а цене њиховог млека су увек високе и неприступачне, већини у народу. А циљ је очигледно пружити свакоме становнику здраво, хигијенско и јевтино млеко. На који начин становници једнога града добијају млеко? Постоји више начина. Најпре су препродавци млека на мале количине, затим трговци који продају млеко онакво, какво га примају од млекаџија без икаквих испитивања, прегледа или пречишћавања. Најзад постоје специјалне установе за продају млека у већим количинама, нека врста кооператива или задруга, као што постоје у Швајцарској, Француској и у другим земљама, али које примљено млеко из бачија или млекарника пречишћују кроз цедиљке, хладе или пастеризирају, а продају га у запечаћеним боцама, што свакако даје више сигурности. Од пре неколико година постоји у Београду извесан број сличних млекара, где се продаје млеко у затвореним боцама, али је жеља и циљ осигурати здраво и чисто млеко целокупном грађанству односно завести ригурозну општу контролу и уједначеност начина за продају, односно испоруку таквог млека. Али мешање, односно разблаживање млека не може ни на овај начин да се спречи. Контрола млека нарочитог сумњивог порекла је тежа, јер је немогуће пронаћи брзо

сумњиво млеко када је реч о већој количини млека примљеног са разних страна и помешаног, а најчешће нам долази млеко из далека, из села која су удаљења бар 20—30 километара од Београда, даљина, која је од особите важности за одржање млека, нарочито каДа је реч о транспорту за време топлих летњих дана. Познато је са коликом се брзином множе штетне бактерије у млеку* које за њих представл^а једну врло повољну подлогу, а у толико пре када је реч о дужем интервалу времена од муже до употребе. Лети се млеко врло брзо квари и због таквог млека и имамо највише случајева озбиљних летњих пролива или дечје колере, па и честих смртних случајева. Отуда и важност да се помужено млеко што пре прокува и употреби. Када би се примењивала увек пастеризиција млека то јест дуже кување млека за 15 или 30 минута на 60—70°, у многоме би биле отклоњене ове незгоде, а ова је метода доказала своју практичу вреднос? и за препоруку је. Све док се не омогући добијање чистог и здравог млека са бачија или из млекарника, она ће нам пружити користи заједно са општом контролом млека, које улази у варош. Можда би неко казао да се овим иде на супрот и на штету симпатичних и традиционалних млекаџија, наших сељака, који нам на својим колима свако јутро доносе млеко, али би такво мишљење било неправедно. Циљ је заштити и њихове интересе и интересе нас грађана налазећи неки други, бољи, рационалнији, сигурнији и хигијенскији начин испоруке млека грађанству. Реч је дакле о млеку са здравог и сигурног извора, о млеку од здравих крава и о млеку које је објективна и стручна контрола проверила, што је могуће само преко ширих организација и уз суделовање општинских власти. У сваком случају општинске санитетске власти су дужне, мислимо, да чине свуда пропаганду за добијање чистог и хигијенског млека за све. Да би учинили оно што је најбоље и најбрже у очекивању гаранција које могу да даду велика предузећа, треба саме општин-