Општинске новине

Стр. 356

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

њих ону младаначку и духовну свежину. Дух човека, према речима гласовитог националног економа Адама Смита, образује се према његовом раду. А ово има великог значаја по здрав развитак друштва. Дакле дужност примене одредаба о забрани ноћнога рада деци испод 18 година у београдским хлебарницама више је него неопходна. Од целокупног броја свих београдских пекарских шегрта похађало је стручни течај

Пекарска радионица V Поенкаребој улици V којој спавају шегрти (школе) 36, што значи да скоро 2/3 ових шегрта не похађа шегртску школу. А када знамо да напредак једне привредне гране зависи од стручно изображених радника, какав нам онда изглед за своју будућност даје београдски пекарски занат. Још пре неколико деценија опажено је код културних народа, чија је привреда добила свој нов облик, велика пажња коју су они полагали на физички и стручни одгој свога занатског и радничког подмлатка. Донешена су у томе духу специјална законодавства, која овај одгој заштићују. И у нашем зашгитном законодавству има одредаба, које узимају у заштиту шегрте и њихово стручно образовање. Тако закон о радњама још од 1910. године у чл. 75. прописује: „Власник радње дужан је да ученика обучава у свима врстама рада које се односе на дотична занимања; да контролнше посећивање школе од етране ученика; да му даје довољно и здраве хране и здрав стан, ако се код њега храни и етанује, и да се брине о чистоти и ионашању ученика. Кад ученик редовно доврши учење, власник

радње дужан је да предузме све потребне мере, те да ученик положи помоћнички испит". Али поред ових корисних одредаба нужно је да код самих пекарских послодаваца преовладава схватање о потреби стручног и физичког одгоја свога помоћног подмлатка. Колико оно влада код њих види се из горе наведених података. Овакав поступак у односу на одгој свога подмлатка, београдски пекарски послодавЦи не могу ни са чим правдати. У шегртима (ученицима) морају се гледати људи, који имају да изврше велике обавезе према нацији, привреди и друштву. А ако ћемо их овако гледати и правилно ценити онда се морамо и постарати за њихово свестрано васпитање, које ће их оспособити за живот и будућност. Данас, када је на свима странама људске делатности заведена економија како у трошењу људске енергије, тако и у производним трошковима, користећи се са модерним техничким оруђима за рад, неће се моћи даље одржати данашњи систем и организација рада у пекарској струци нигде, па ни код нас у Београду. То се у последње време све више осећа, када су цене хлеба и цереалија у невероватној сразмери, а што је једино резултат најпримитивнијег начина рада. До овог закључка ће у најскорије време морати доћи и сами београдски пекари. У прилог свима овим схватањима иде акција, коју је похвално повела Општина београдска. Ова акција има за циљ: да се београдском грађанству обезбеди јевтин и хигијенски хлеб. Она је поткрепљена непобитним фактима црпљеним на извору, а која престављају драгоцени материјал који најречитије говори о стању пекарског занатства и положају запослених радника у београдским пекарницама. Сви ти језиви податци об.јављени су у два претходна броја „Београдских општинских новина". Упоредо са акцијом Општине треба да иде и акција за стриктно примењивање одредаба Закона о заштити радника, о радном времену и недељном одмору у пекарницама. Затим да се ноћни рад у београдским пекарницама одмах замени дневним радом. Примена законске заштите радника, услов је за здрав и нормалан развитак не само београдских пекарских радника него и саме привреде на чијој изградњи они раде. Ако иоле имамо смисла за рад и акцију на опшем унапређењу привреде и друштва, онда не можемо бити равнодушни према нађеном и утврђеном стању београдских пекарница, него морамо одмах извршити нашу соци.јалну дужност, и уклонити све препреке које стоје на путу пуног напретка пекарске струке и човечног живота београдских пекарских радника.