Општинске новине

ДимитриЈе Анагности Шеф Стагистичког Отсекгг Б. О. Питање кому налне статистиће Београда

Требали би да скренемо пажњу на важност статистике као науке и на потребу њеног примењивања у раду општинских органа ? Ми мислимо да о важности статистике као науке није потребно говорити, пошто статистика већ у целокупној науци заузима данас једно од најугледнијих места и њене су методе на висини праве науке; али у колико се тиче саме потребе примењивања статистике у раду општинских органа, о гоме се може и треба говорити. Са статистиком ћете се срести и код астрономије и код микроскопске анатомије, и код социологије, код етике исто тако као и код политичке и националне економије. Снажни развоји опшгинских проблема V свима правцима нашег културног живота, а у вези са новим законом о атару и о мерама за изградњу Београда и околине („Београдске Општинске Новине" бр. 17-18-1929 год.), са уредбом о новој административној подели Београда на 14 квартова и др. постављају општинској администрацији нове и велике задатке и граже од ње највећа прегиућа и зрелост за пуну раденост, како би и у том погледу могла изаћи на сусрет интересима свих својих грађана. Међутим упознати те проблеме значи на првом месту добро проучити наше друштвене односе и све шго је у вези са њима. Проучити друштво значи по великом научнику статистике г. Мајеру „систематски посматрати друштвене појаве, определити им једнакост у извесном моменту на основу статистичких закона и помоћу теорије вероватности правити извесне закључке и претпоставке за будуће време, за социјални препород и економске проблеме", а Влад. Јовановић (гласник Српског Ученог Друштва књига Ц1) вели: „што су историјске науке за расветљење прошлостти, то је статистика за стварно сазнање садашњости. Она излаже све на број и на меру, па даје најпоузданију основу за оцену привредног и друштвеног стања такво-какво је. Она се не зауставља само на ономе што јесте, него обухвата

и оно, што је било; она даје свестрани преглед ствари, а са овим и праву меру за 0цену". Потреба комунално-социјалне статистике постаје све јаснија и већа. Ни једна мера, ма колико значајна не може бити разрађена и проведена без многобројних података статистичког карактера. Прикупљање разнх података у свим правцима спроводи се скоро у свакој градској општини, негде са мањом, негде са већом организацијом, негде у мањем, негде у већем обиму, негде са мање, негде са више успеха. Данас постоје већ велике публикације, издања, недељни и месечни билтени па чак и статистички годишњаци са скупљеним податцима о свим комуналним, социјалним и привредним питањима. Како ће се ови податци сабирати и сврставати по разним питањима, зависи од прилика и организације дотичне гране општинске управе или градског статистичког одсека у опште. Питање организације статистичких надлештава, привукло је пажњу међународних статистичких конгреса у Бриселу на иницијативу (Зие1е1е1а и у Флоренцији, на којима је константовано, да је најсигурнији начин, за постизање жељеног јединства у скупљању и оглашавању статистичких података, што прецизнија организација статистичког надлештва, које је дужно да скупља, обрађује и оглашује статистичке податке, који се односе на све појаве значајне како за физички, економски и морални живот вароши, тако исто и за науку. Да то буде, потребна је постојаност и савесност у раду, а разуме се и само по себи, да су за овај рад потребни стручни радници; јер се једино на основу сигурног и позитивног материјала скупљаног и сређиваног, могу изводити теоријски и практични закључци за рад у датом тренутку и будућности. Принцино вели: вредност статистичких бројева повећава се тачношћу, којом су опажања проведена, а не финоћом израчунавања !