Општинске новине

Стр. 358

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Добро уређена и брижљиво воћ \а општинска статистика је, може се рећи, каментемељад сваког општинског рада и требала би да буде ни више, ни мање но прост и потпун баромегар целог друштвеног стања града и свих његових појединости. На основу дугогодишње праксе и стеченог на страни искуства, у статистици, а познавајући такође и прилике у нашој престоничкој општини, као њен стари чиновник, сматрам за дужност да на странама овог најуређенијег службеног комуналног часописа изнесем неколико редака о општинској статистици. Београдско статистичко одељење до 1923 године, до ностављења стручног шефа, вршило је обичне административне послове, око примања нових чланова, издавања грађанских карата, уверења о поданству, увођења гласача у бирачке спискове, а најважнији и најинтересантнији део статистике, који има задатак — прикупљање разних статистичких података, који се односе на рад и пословање општинских предузећа, здравствено-санитетске градске службе ит.д., који обрађује пигања о кретању становништва и променама на том организму у вези са социјалним и економским појавама — тај део, који на првом месту међу осталим треба да интересује општину, био је код нас у Београду занемарен. Тек 1923 године приступило се организовању праве статистичке службе. Доцније као резултат неколико поднетих стручних реферата г. Дим. Анегностиа о реорганизацији статистичког одељења у Београду утврђен је био следећи програм рада: поред вршења обичних администрагивних послова, издавања надлештвима и приватним лицима потребних докумената, одељење приступа: 1) састављању регистара свих чланова општине са именима задругара, сродства, дана, месеца и године рођења и занимања; 2) прикупљању текућег статистичког материјала, његовој обради, састављању табела, диаграма; 3) издавању месечног статистичког билтена у коме би се штампали сви статистички подаци, који су од друштвеног и научног интереса и 4) припремању материјала за будући општински попис становника. У току 1923—1925 године израђене су биле све врсте потребних образаца за прикупљање статистичких података. Том приликом састављени су регистри (60 књига) чланова и устројена картотека — (око 80.000 картона) посебно за сваког члана породице, такође картотека венчаних, рођених и умрлиих становника; затим регистар кажњених, регистар одсељених (чл. 16 Закона о општинама), регистар цена пољопривредних производа, колонијалне робе, домаће стоке, раз. материјала и радничких надница. Два пута

недељно почео се редовно сређивати рукописни извештаЈ' о ценама на овд. тргу, а месечно о просечним ценама. Почето је било са прикупљањем текућег статистичког материјала и морало се још само, како лепо вели г. Милорад Тошић, начелник Министарства ФинансиЈа у пензији, познати јавни и стручни раденик, у свом врло интересантном чланку „Питање комуналне политике" — (Београдске Општинске Новине бр. 17-18-1929 год.") трчати из установе у установу, из надлештва у надлештво, од њих прикупљати све податке о њиховом раду, који могу да буду од интереса за комуналну политику. Али мали број чиновника, недовољан кредит, узастопни избори за Народну Скупштину и Општину, ометали су правилан рад Одељења па затим извршене промене чиновника и упут у 1926 год. стручног шефа на рад у друго одељење — укочили су цео даљи рад и тако се задржало продужење прикупљања и сређивања добивеног материјала, састављање табела, диаграма и предаја истих јавности Најважнији и најинтересантнији део стагистике био је занемарен до 1 априла 1929 год. када се доласком нове Општинске Управе, а искључиво иницијативом и енергијом 1 потпретседника г. Др. Милослава Сгојадиновића приступило оживљавању праве статистичке службе у престоници Југославије. Тако је 15 априла 1929 год. Опшгина извршила први пут попис свог становништва. Овај попис је од огромне важности јер су тада први пут од уједињења, добијани тачни подаци о броју становника у атару престонице и утврђено да је Београд за непуних осам година удвостручио своје становништво.

Године

БРОЈ СГАНОВНИКА

Мушких

Женских

Свега

1921

61.393

50.347

111.740

1929

126.559

99.730

226.289

Цео материјал овог општинског пописа био је детаљно обрађен статистичким одсеком и добивени резултати били су стално публиковни у „Београдским Општинским Новинама" (у 1929 и 1930 год.). Овде констатујем да нешто доцније и други градови следују лепом примеру престоничке опшгине на овом пољу, јер вредност статистике неможе довољно да се нагласи у животу и делатности једнога града. Нова општинска управа која је отпочела да уводи одређене системе комуналног рада сматрала је да не сме изостати ни на овом пољу.... .У другој половини 1930 год. београдски статистички одсек упоредно са радом на искоришћавању овог по себи значајног попи-