Општинске новине

Друштвена хроника:

Будимир Швабић, НОВИНЗр Адмирал Гепрат — Један од наших највеПих пријатеља, адмирал Гепрат, посегио је Београд и нашу земљу да се види са својим старим ратним друговима. —

Од 24 фебруара до 8 марта био је наш гост адмирал Гепрат. Његова посета нашој земљи дала је још једаред доказа о великом пријатељству и срдачним односима између Француске и -Југославије. У исто време избила је у свој лепоти и једна дивна особина нашег народа: да у свом срцу увек носи дубоку захвалност према онима који нас задужују својим услугама. * До доласка у нашу земљу адмирал Гепрат био је познат нашим ратницима, а нарочито онима који су непосредно осетили његову добру душу и очинско старање у тешким данима наше националне борбе. Од 1916 године, када су први пут осетили племенитост старога адмирала и искрено пријатељство слободне Француске, па све до данас, наши су ратници са пуно поштовања помињали име адмирала Гепрата и са захвалношћу чували успомену на његово име и на његово заузимање за албанске мученике. Његов долазак у нашу увећану и обновљену државу и његов састанак са својим ратним познаницима обновио је у најлепшој светлости све оно чиме је адмирал Гепрат задужио наш народ. Његово име прошло је широм целе Југославије. Од просте сељачке куће у Шумадији, па до Краљевског Дома у коме М У је указана највећа почаст. За време свог гостовања адмирал је најбоље осетио колико наш народ цени његов рад и колико му је драг француски народ. То поштовање и ту љубав адмирал је могао да сретне свуда куда год је пошао. И што је главно она ће остати трајна. Она се неће заборавити ни онда када се буду заборавиле све тешкоће рата. Наш народ ће се увек сећати великих услуга Француске и њених племенитих напора за нашу војску и наше избеглице, а с њом заједно и адмирала Ге-

прата у чијој су души симболизоване све добре особине једног великог Француза. Наша јавност, којој треба одати пуно признање, у довољној је мери подвукла све ове особине и све оне многобројне услуге које је адмирал Гепрат кроз три пуне године боравка наших трупа у Бизерти, Тунизији и Алжирији, чинио нашим болесним, рањеним и изнемоглим војницима. Због тога мислим да није потребно понова их набрајати. Оне су многобројне и нижу се од онога дана када се у Бизерти искрцао први транспорт наших изнемоглих десетопуковаца, (јаиуара 1916), па до почетка 1919 године када је последњи транспорт кренуо за ослобођену отаџбину. Адмирал Гепрат је за све ово време показао толико љубави и саосећања за наше војнике и за нашу земљу, да су га војници заволели као свога оца. Сваки његов долазак у логор, међу наше војнике, био је за њих празник. Они су у њему осетили човека који с њима заједно подноси њихову патњу и који гледа да им у срца унесе наде и радости. Они су у њему видели човека, не старешину и војника, који се труди да разагна из њихове душе тешке облаке носталгије и бола за напуштеном огаџбином и за поробљеном породицом. Због тога је његова свака реч, сваки његов покрет, а нарочито његов благ поглед, уносио радост и свежину. Војници су у њему осетили истинског пријатеља који у њима види покољење које ствара најлепше подвиге у историји свог народа. Они су му увек били пример пожртвовања и л>убави према отаџбини, они су за њега били витези, а не побеђена и изнурена армија. Адмирал је осетио у њиховој души притајени пламен, који ће опет једнога дана, доне1 и топлоте и светлости опустошеној отаџбини. И због тога је и његова заслуга што су ти борци, који су се опорављали у Бизерти, ушли понова у борбу са још већим ела-