Општинске новине

Стр. 366

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

ном и заносом него што су то радили 1914, 1913 и 1912 године. Он није правио разлику између официра и редова. За њега су сви били јуначки Срби који су задивили и њега и цео свет својим јунаштвом. Овако ценећи нашу војску адмирал је врло често, на своју одговорност, чинио такве услуге, за које се могао замерити својим рођеним војницима. Само је адмирал Гепрат могао да нареди француским војницима да уступе своја места и своје постеље српским војницима, а они да се иселе у логор, под шаторе. Или да нареди

Адмирал Гепрат са госпођом да оброк за наше људе буде већи него што је то за Французе. Можда се адмиралу за то и пребацивало са које себичњачке стране, али он је остао истински и непоколебиви пријатељ наших војника и нашег народа. Такав је остао и данас, после толико година... Ово верно и одано пријатељство адмирала Гепрата према нашој земљи, а тако исто и нашег народа према њему, манифестовало се приликом његовог боравка код нас боље него икада до сада. И ми се радујемо што је адмирал Гепрат са својом супругом посетио нашу земљу да се још једа* ред увери колико смо му захвални и колико умемо да ценимо све оно што су он и Француска учинили за нас.

Дочек адмирала Гепрата у Београду. Адмиралов долазак у нашу земљу није имао никакав званичан карактер. Дошао је као гост, као пријатељ да види пријатеље и другове, да види њихову отаџбину, да испуни једну давнашњу жељу. И ти његови по> знаници и другови дочекали су га са љубављу која је ретко коме у толикој мери указана. Пријатељи су га позвали и он се томе позиву одазвао срећан што му се указује прилика да обнови некадашње успомене. Једна ужа делегација одбора која је припремала адмиралов долазак, дочекала је адмирала још на граници наше државе. У специјалним салонским колима, која је ставио на расположење г. Министар саобраћаја, делегација је допратила адмирала до Београда. На путу од Ракека до Београда адмиралу је на више станица указивана лепа пажња од грађана. А нарочито на жељезничкој станици у ЈБубљани где га је поздравио претседник општине г. Пуц и подбан дравске бановине г. д-р Пиркмајер. Када се 24 фебруара пре подне стигло на београдску станицу дан је био кишан, облачан, ветровит. Сличан дану када су се на ше трупе први пут искрцале у Бизерти. Па ипак, ружно време није омело Београђане да изиђу и поздраве драгог госта. Окићен перон био је препун света. Заступљени су били сви редови и сва национална удружења. Београдску општину, која је много допринела да овај дочек буде што лепши, претстављао је њен први потпретседник г. д-р Милослав Стојадиновић. Чим је воз наишао у станицу окупљев народ почео је да кличе: Живео Гепрат! Живела Француска! А када се симплон зауставио и на прозору појавила отмена седа фигура адмирала Гепрата са лентом Белог Орла на прсима, радост је прешла у неописано одушевљење. Клицању није било краја. Народ се тискао са свих страна да буде што ближе адмиралу. Сваки је желео да га види што боље, да му стисне и пољуби руку. Одређени говорници једва су успели да му пожеле добродошлицу. У име ратника који су били у Африци поздравио га је ђенерал у пензији г. Драгутин Милутиновић, претседник одбора за дочек. У име београдског гарнизона пожелео му је добродошлицу командант Београда, армиски ђенерал г. Војислав Томић а у име Београдске општине г. д-р Милослав Стојадиновић. Г. д-р Стојадиновић му је рекао ово неколико топлих речи: „У име Општине града Београда, ја Вас, господине адмирале као и Вашу це-