Општинске новине

Стр. 372 ==;

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

вотама које сте умели да створите из ничега за овако мало година. Као што сте ви рекли, господине претседниче, родила се велика земља, снажна и богата. Што се тиче Београда, ваше дивне престонице, она је играла у историји врло важну улогу, и још с давној прошлости добила је право на племство, захваљујући вредности њене деце. Из тога можете закључити колико сам био узбуђен када сам у Општини видео Крст Легије Части, којим је француска влада одликовала Београд. Нарочито ме је дирнула дивна похвала коју је том приликом Београд добио. Ја долазим из Доње Бретање, која је потопљена у магли и киши. Ту живе морнари, мало настрани људи, а тамо они ничу из сваког камичка. Ти бретонски морнари су створени да се споразумеју са отпорном, чврстом и искреном расом као што је ваша. И моја би радост била огромна, када бих једног дана могао да видим један ваш брод како баца ленгер у пристаништу Бреста. Апсолутно је немогуће примити вас онако лепо као што то радите ви. Али ми би смо се угледали на вас и трудили бисмо се да не заостанемо много. На крају да вам споменем једну дубоку мисао, коју је написао један од наших највећих државника, Кардинал де Ришелије, у тренутку смрти. Његова рука је већ малаксала али је имао снаге да унесе у тестамент озе речи: „Без мораједан народ нити може да искористи мир, нити може да издржи рат!" — Ја вас поздрављам са речима: Хвала! Живели! Ове две последње речи адмирал је изговорио на нашем језику. У то време приређена је у Народном позоришту и свечана представа у част адмирала. Давана је опера „Самсон и Далила". Сем тога учињен је излет на Авалу где је адмирал положио венац на гроб Незнаног Јунака. Истог дана, када му је Општина приредила банкет, у подне 28 фебруара, адмирал је имао једно пријатно и заслужено задовољство. Њ. В. Краљ Александар одликовао је адмирала Гепрата високим орденом Југословенске Круне I степена. Орден и ленту предао му је Министар војни генерал г. Хапић у присуству одбора за дочек. Министар војни генерал г. Хаџић, предајући адмиралу одличје рекао је између осталог и ово: Господо, данас сам имао срећу и част да добијем наређење од Његовог Величанства Краља да лично предам Господину адмиралу велики кордон Југословенске круне, због свих пријатељских услуга, које је адмирал учинио на-

шим сународницима у најтежим тренутцима наше историје. Живела Француска! Живели адмирал и госпођа Гепрат! АДМИРАЛ ГЕПРАТ У ШУМАДИЈИ У недељу, 1 марта, адмирал је посетио Шумадију. Том приликом Опленац и Тополу. Недеља је осванула ведра, сунчана. Прави топао пролетњи дан. Из Београда се пошло у осам часова изјутра. Напред адмирал а за њим дуга поворка аутомобила са пријатељима и ратним друговима. На овом излету до Опленца, кроз таласаста поља Шумадије и кроз бела окречена села, адмиралу је приређен такав дочек и указано такво гостопримство, да се то неће никада заборавити. Ни он, ни они који су то видели. С правом се може рећи да ни једном странцу није толико љубави указано колико адмиралу Гепрату. Стари ратници, наши добродушни ратари и свесни грађани, показали су и адмиралу и целој јавности колико могу да се одушеве за оно што је добро и колико могу да буду захвални за указано им доброчинство. Они нису заборавили адмирала Гепрата ни његове услуге. Они који су већ помрли оставили су тај аманет својој деци. Само код тако захвалних људи адмирал је могао бити онако примљен и угошћен. И то не на једном месту, него свуда куд год је прошао. У Младеновцу, у Међулужју, у Белосавцима, у Тополи и у селу Бањи. На овом путу адмирал је био гост не само оних места кроз која је прошао и свратио, него свих наших сељака. Кроз њих је проговорила захвалност свих наших ратника и свих наших земљорадника. Испред Младеновца адмирала је сачекала коњица са заставама, састављена од сел>ака. Коњица је опколила његова кола и допртила га до вароши, испред споменика изгинулим ратницима. Пред спомеником је била окупљена огромна маса света: жена, девојака, грађана и сељака. Приликом полагања венаца пред споменик одржано је неколико говора. Људи су плакали, љубили се са адмиралом и клицали вечном пријатељству између Француске и Југославије. То је исто било и у Међулужју где је адмирал доручковао у кући једног угледног домаћина. Ова срдачност се поновила и у Белосавцима у основној школи и у Тополи пред спомеником изгинулих ратника. Адмирал је поздрављен као наш највећи добротвор. И у знак захвалности народ му је прилазио и давао разне поклоне. Почев од лепих и укусних ћилима, кошуља и чарапа па до гусала и дво.јница. Са оним поклонима које је добио и од одбора за дочек адмирал може кад се врати у Француску да приреди једну изванредну изложбу наших ручних радова са народним мотивима.