Општинске новине

Стр. 388

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

да не врше управну власт, него им је у граду само седиште. Исто тако немају градови доприносити ни трошковима за оне државне установе које немају да служе само интересима града него су подигнуте и вођене у општем интересу, као високе и средње школе, државне болнице и т. д. VI. Још тежи терет намеће градовима чл. 56 Закона о унутрашњој управи (о издржавању полиције), па градови желе, да се с једне стране оквир обавеза градова у погледу смештања, давања намештаја, огрева и осветљења утврди према општим објективним мерама једним правилником. У том се правилнику имаду у погледу намештаја и службених просторија прописати припадност појединих полицијских установа и полицијских органа као и момчади, а према припадајућим просторијама унапред одредити појединачну меру за огрев и осветљење; с друге стране пак да се тај терет олакша и на тај начин, да се допринос за одржавање зграда у којима су смештене државне полицијске власти, за намештај, осветљење и огрев фиксира за сваку годину у паушалном износу у новцу. У сваком случају треба законом утврдити, да тамо, где ексекутивни органи месних полицијских власти падају на терет општинског буџета држава даје допринос у износу барем половину свеукупних трошкова, односно у пограничним градовима до две трећине целокупних трошкова. Поврх тога имала би држава подносити трошкове за све личне и материјалне издатке, где је из посебних државних разлога повишен број и делокруг поли« цијског особља преко уредбом предвиђеног броја односно делокруга. VII. Спајање градских општина и увећавање градских територија припијањем суседних општина постало је, у интересу боље управе., потреба у већем обиму, али код тога би ваљало, како то видимо у новијем страном законодавству оставити могућност проведења што шире децентрализације управе у спојним и припојеним општинама, где год то њихови интереси захтевају. Поред тога морао би Закон о градовима детаљније нормирати услове и правне последице и присаједињавања суседних општина или њихових делова. Тако би закон, нарочито, морао садржавати одредбу да таково спајање и присаједињавање за собом повлачи правно следство, т. ј. да нова градска општина која настаје спајањем, а тако и град којему се припајају суседне општине, преузима сва права, али и све обавезе спојених односно инкорпорираних општина, али тако да овима може, на основу посебних јавноправних уговора, остати уживање посебне имовине и фондова.

Надаље имала би нова или увећана градска општина да преузме и све локалне норме (статуте, уредбе и т. д.), које садржавају своје важење за територију на коју су се простирале, све док се не измене или не укину. Коначно би нови или припајањем увећани град имао да преузме и све обавезе према службеницима присаједињеног града или општине, а напосе дужност да оне службенике који су стекли сталност са бар једнаким принадлежностима и да их употреби у раду који одговара њиховој дотадашњој служби и положају, а исто тако да преузме и све обавезе у погледу стечених права на пенсију као и обавезу на исплату текућих пенсијских принадлежности пенсионерима и њиховим породицама. У посебном прилогу прецизирани су детаљније предлози како би се могла решити питања о којима ради ова (VII) тачка преставке. VIII. Уређењу интеркомуналннх односа, напосе удруживању општина за подмиривање заједничких потреба, сви новији закони о општинама поклањају велику пажњу, па тако и у Француској Декрет од 5 новембра 1926 и декрет од 28 децембра 1926, који је провео реформу управе и самоуправе. О тој потреби модерног живота морао би водити и наш нови закон о општинама, а и закон о градовима. И у том погледу стављају се потањи предлози у посебном прилогу. IX. У погледу вођења евиденције градског становништва (чл. 22 и 23 Пројекта од 1927 г.) предлаже се ова стилизација: Сваки град дужан је водити регистре свога становништва, а одвојено регистре свих својих завичајника, и на захтев издавати о томе јавне исправе, напосе дужан је својим завичајницима издавати домовнице. У градовима где се полиција налази у рукама државних полицијских власти воде регистре становништва ове државне власти и дужне су да стављају градском начелству на употребу и да му саопштавају све пријаве и дојаве и остале податке, нарочито о изданим иноземним пасошима. X. У погледу делокруга градова пожељно је — поред онога што је речено под III да тај делокруг буде законом нормиран по начелу универзалности компетенције (како је то и у пројекту од 1927 г.), али тако да буде јасно који су задатци облигаторни, а којп факултативни. Потребно је то зато да се надзорним властима даде јасна директива у чему могу да траже извршење, а што може да буде препуштено слободној оцени градова. При том ваља истаћи да би и у општинској (градској) управи морао да дође до изражаја принцип концентрације, утврђен у чл. 20 Закона о унутрашњој управи, т. ј. да ни у општини не могу самостално и без не-