Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 389

посредне организационе везе с општином постојати надлештва, органи и установе са делокругом из области општинске управе. Као један пример таквих установа које постоје самостално, са својом посебном администрацијом, а раде послове из општинске управе, истичемо школске општине, основане законом о народним школама. Те су школске општине непрактичне и неекономичне, те би њихове задатке са истим, а можда и са већим успехом могле вршити саме општине, како је то, без икакве штете за јавне интересе, бивало и раније у појединим деловима Краљевине. Слично је и са путним, здравственим, пољопривредним одборима и т. д. Требало би зато, понајпаче ради упрошћења администрације, коригирати одредбе разних закона који су увели такве одредбе те усвојити принцип да је општина (град) носилац свих таквих задатака и издатака, само што их врши путем сарадње са посебним одборима. У том предмету предлаже се ова формулација: У делокруг градске општине иду и свк они послови за које поједини закони предвиђају посебне одборе —• школски, занатскошколски, здравствени, пољопривредни, сточни, путни и т. д. Градско претставништво за послове намењене таковим одборима посебне одборе (пододборе) у које може изабрати и чланове ван круга градског претставништва. Градско претставништво може статутом илк закључком пренети на те одборе право доношења коначних одлука у опште или за поједине иослове или случајеве. Ни један такав одбор не може имати засебну администрацију, већ сву њихову администрацију отправља и закључке извршује градско начелство, а исто тако врши оно и благајничко руковање и управу имовином која је одређена за специјалне сврхе тих одбора. Самостално и без организационе везе са градским претставништвом и начелством не могу за подручје града постојати за послове просторне и стварне надлежности из области опште управе посебна надлештва, одбори и т. д. са самосталном администрацијом и самосталним благајничким руковањем. XI. Статутарно право градова, т. ј. право издавања уредби и правилника у свима пословима општинске надлежности, са законском обавезном снагом за свакога, нека буде нормирано у потпуном обиму. У пројекту од 1927 године спомиње се на више места — у чл. 87, 91 и 92 — градски (темељни) статут, али само мимогред, и нема детаљније одредбе о садржају тога статута. Зато се предлаже ова стилизација посебног члана: Сваки град има да донесе темељни организациони статут: а) о раду и пословном реду градског претставништва те о устројству,

делокругу и пословном реду његових одбора; б) о унутрашњој организацији и пословком реду градског начелства. XII. Градске финансије увелико тангира питање куда имају да теку разне ковчанс казне што их изриче градско начелство (чл. 106 Пројекта од 1927 г.), па се предлаже ова стилизација: Све новчане казне изречене по овоме закону уносе се у фонд за потпомагање градске сиротиње. Новчане казне које изриче градско начелство као опште управна власт по специјалним законима, а намењене су за посебне сврхе, иде у корист градске касе односно појединих градских фондова за односне сврхе. Ако у граду постоји посебна државна полицијска власт, то се новчане казне које та власт изриче имају такођер, по истим начелнма, привести градској каси. XIII. Важно је и ако формалне природе, питање како се потписују акта градског начелства. Савез градова предлаже ову стилизацију: Сва акта градског начелства носе потпис градског начелника, односно лица које га заступа (чл. 24 ЗУУ и § 107 став 2 ЗУП). Управе којима се утврђују обавезе општине напрама трећим лицима потписује градски начелник или његов заменик и двд члана градског претставништва које оно зато одреди. Где поједини закони прописују да нека одређена акта издаје општина (општински одбор, општински суд), ако се ради о послу из пренетог делокруга, издаје такова акта градско начелство, уз потпис градског начелника или онога органа, кога он на то овласти. Ако се ради о пословима из властитог (самоуправног) делокруга, за које је надлежно градско претставништво, издејствоваће градски начелник његову одлуку, а акт о том потписаће градски начелник, односно издаће за странку отправак сходно § 107 ЗУП. XIV. Од градских чиновника (референата), будући да раде послове првостепене општеуправне власти, мора закон да тражи најмање ону спрему која је прописана за државне чиновнике дотичних струка, али зато треба да им осигура и барем онолике принадлежности колике уживају и државни чиновници, затим право на пенсију из градских срестав^ и на разне повластице које се дају државним службеницима (на железницама, лађама, купалиштима, лечилиштима и т. д.). Било би надаље потребно да се и у закону о градовима нагласи принцип заштите јавних органа, садржан у чл. 78 Закона о унутрашњој управи, а и принцип деполитизације, сходно чл. 118 ЗУУ. Тај принцип као и обзир социјалне праведности тражи да се градским службеницима законом гарантује