Општинске новине

Стр. 390

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

сталност и некретност (ова је потребна већ ради континуитета у раду, с обзиром на посебне прилике сваког појединог града) те потпуна дисциплинска одговорност. Ради ваљаног одржавања дисциплине било би потребно да се државним властима (судовима, полицији и т. д.) закон стави у дужност да одмах известе градско начелство, чим против којег градског службеника поведу поступак. XV. Да би градови могли ваљано и потпуно испуњавати све оне велике дужности које им намеће не само њихов самоуправни делокруг, на подручју економском, социјалном, санитарном, културном и т. д., него и пренети делокруг, који од дана до дана све већма расте, потребна су градовима и велика материјална срества — и баш у том погледу апелира Савез градова на најширокогруднију беневоленцију са стране државе. Градови, који могу да дођу у обзир код доношења закона о градовима, броје близу 20% од целокупног становништва Краљевине, а још је много већи проценат приноса градског становништва за државне потребе, у форми пореза и других давања. Градови су средишта и огњишта свега културног и економског живота у држави, они су расадници напретка на свим подручјима јавног живота, они су главне додирне тачке између наше државе и иностранства, по њихову културном степену мери иностранство културни степен целе Краљевине. Јачање градова претставља с тога и јачање не само моралне него и материјалне снаге државе и њених финансија, као што у опште читава материјална култура државе зависи од напретка градова. Из свега тога намеће се сам по себи закључак да држава, у свом интересу, мора градовима да да не само такву организацију и делокруг него и таква финансијска срества, да би могли вршити своју велику мисију за себе и за државу, и да би се могли слободно развијати и напредовати. Градовима треба, дакле, да буде оставл^ена најшира могућност изналажења што обилатијих врела општинских прихода. Таксативно набрајање такових врела у закону није ни потребно ни згодно, јер сваки град треба да их сам тражи и отвара, према својим посебним локалним приликама и потребама. Ипак би било добро да што више такових врела, и то у првом реду најважнија и она која су се већ уобичајила у већим градовима (домаћим и страним), буду егземплификативно у закону споменута па да тако буде њихово увођење у постојање законом обезбеђено. Одредба која садржава у трећем ставу чл. 124 Пројекта од 1927 године могла би се свако проширити:

Приходе града сачињавају: приходи од градских некретнина и предузећа, камате од уложеног новца и Други приходи. За намирење својих потреба овлашћени су градови расписивали прирезе на непосредне државне порезе (општински намет), као и самосталне градске непосредне и посредне порезе (трошарине) те друге дажбине, напосе порез од увећане вредности некретнина. > За употребу градских завода, установа и предузећа могу градови убирати накнаду (таксе, пристојбе). За статуте о увођењу такових пореза, у такса и других дажбина, а исто тако и за закључке о њихову повишењу, потребно је одобрење овог Закона (у Пројекту од 1927 г. чл. 127). За установе и радове који доносе корист само извесном кругу становника могу се трошкови сасвим или делимично разрезати на интересенте, у колико постојећи закони не обавезују саму општину на сношење тих трошкова. Градски прирези, самостални порези и друге дажбине наплаћују се административним путем и застаревају као државни порези. Разне стеге, које су се досад наметале градовима у прикупљању финансијских срестава биле су превелике и нису одговарале горе изложеним принципима. С обзиром на големе задатке што их градови имају да врше за државу у пренетом делокругу, а напосе као носиоци општеуправне власти првог степена, није нипошто неоправдан захтев да би држава препуштала градовима у целости или у одрђеном проценту, неке државне порезе који се на под< ручју градова наплаћују. Тај принцип партиципације општина на државним порезима прихваћен је и проведен у неким напредним земљама, напосе у Чехословачкој и Аустрији, па би се могао и код нас мало по мало у живот уводити. Коначно би била дужност државе да и на разне друге начине помаже градовима у њиховом економском развитку како на пример код узимања потребних инвестиционих зајмова, где би напосе државна гаранција градовима много помогла, а за државу не би била ни велики терет ни опасност. XVI. Ради несметаног финансијског пословања за време трајања буџетске године, потребан је стабилитет буџета, који не би смео да буде ремећен налагањем нових терета који у буџету нису предвиђени, ни ограничавањем предвиђених прихода, као што је то до сад бивало често на највећу сметњу и пертурбацију у економском животу појединих градова. Требало би зато узаконити принцип да такви терети и ограничења могу, у правилу да ступе у живот тек почетком на-