Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 391

редне буџетске године, пошто се потребни кредити односно други приходи буџетом осигурају. XVII. У оном чланку закона који одређује подношење буџета (прорачуна) надзорној власти требало би одредити, да прорачун постаје извршан, ако надзорна власт у року од 30 дана (по другом ставу чл. 127 Пројекта од 1927 г. 15 дана) не саопшти градском претстаништву никакве примедбе. XVIII. За прекорачење појединих позиција и преношења из једне позиције у другу предлаже се ова стилизација (чл. 128 Пројекта 1927 г.); Градско господарство (газдовање) има се вршити по утврђеном прорачуну. Прекорачење појединих позиција, као и нове у прорачуну непредвиђене издатке може градско претставништво закл>учивати само у случају неопходне и оправдане потребе, али мора истовремено донети и закључак о покрићу. И ти закључци подлежу одобрењу надзорне власти, ако је случај из (види чл. 128 и 127 Пројекта). Преношење из једне позиције у другу одабрава градско претставништво. XIX. За поступак са завршннм рачуном предлаже се ова измена чл. 132 поменутог Пројекта: Пошто градско претставништво прегледа и одобри завршни рачун, има се тај рачун, заједно са билансом и изватком из инвентара, доставити у року од месец дана Главној контроли односно зато одређеном њеном органу. XX. Савез градова предлаже да не би у закон ушла задња реченица чл. 134 Пројекта од 1927 године, по којима се правилници, код градских предузећа, имају донети на основи једнакоправности градског становишта и да се повлашћења допуштају само за сиромашније слојеве, јер су повлашћења често потребна и у интересу државе и јавне службе, у интересу потпомагања индустрије и т. д. XXI. У предмету оснивања градских предузећа биле би потребне још и ове одредбе: Закључци о оснивању градских предузећа и правилници о тим предузећима потпадају поступку по чл. овог закона (у Пројекту од 1927 године чл. 142). Ако у случају жалбе управни суд, односно Државни савет, не донесе мериторну одлуку у року од два месеца, поста.је правилник извршан онако како га је донело градско претставништво. XXII. Врло је важно да у закону буде осигурано територијално врховништво градова над њиховим подручјем, т. ј. да град сам располаже јавним и општинским добром на својој територији и да је за употребу јавног и општинског добра потребан пристанак града, а напосе да је граду придржано пра-

во да, сам или путем концесије полаже јавне водове за водовод, плин и електрику, затим јавне канале, трамвајске пруге, и у опште да граду припада искључиво право превоза особа моторном снагом и пловним објектима, надаље да град има искључиво право подизати, сам или путем концесије, јавне кланице и јавне ваге, уредити извоз смећа, фекалија и стрвина, те посебним уредбама нормирати да је свако дужан служити се оним градским установама, које су уређене због јавног реда, сигурности, хигијене и т. д. XXIII. Што се тиче надзора државних власти над пословањем градова, жеља је Савеза градова да тај надзор буде далеко од туторисања, већ да се креће само у границама правне контроле те саветовања и помагања. Одвећ екстензивно и минуциозно вршење надзорне власти не може бити ни у интересу државе, јер захтева од државних органа толики квантум рада, да га због преоптерећености нису кадри вршити, те тако многе законске одредбе о надзору државне власти немају практичне вредности. Примећујемо да је баш Француска, у којој је државни надзор над самоуправама био врло широк, године 1926 у томе провела знатна ограничења, и то баш зато да би надзор државних власти могао бити што ефикаснији. Принудних мера нека се надзорна власт лаћа само онда ако се рад градске управе и самоуправе не креће у границама закона и законитих наредаба државних власти те одобрених градских уредаба или ако град задре у законом уређени делокруг државних и. ДРУ* гих јавних власти. XXIV. Поред тога биће питање надзора државних власти само онда добро решено, ако се тај надзор по принципу израженом у другом ставу чл. 2 Закона о унутрашњој управи, концентрише на једном месту — у самоуправном одељењу Министарства унутрашњих послова, јер ће се само тако моћи одржати сталан правац и једнообразност у вршењу надзора. Питање финансијске, техничке природе и т. д. имало би Министарство унутрашњих послова решавати у споразуму са дотичним ресорним министарствима, а не да их та министарства самостално решавају, не узимајући у обзир комуналну политику и друга питања која не спадају у дотични ресор. И одобравање буџета и административна контрола над његовим извршивањем морала би бити у једној руци (на једном месту), јер само тако постигла би се права сврха државног надзора по начелу јединства и концентрације управе, а буџет и завршни рачун не дају се одвајати од општег надзора, јер баш код буџета и код његова реализовања по завршном рачуну долази у пуном оби-