Општинске новине

Прилози за историју Београда: Др. Милослав Сто)адиновић, потпредседник Београдске општине Једна шетња по бе оградском Граду

Колико год пута сам био у Граду увек сам се враћао са новим, свежим утисцима, који се и иехотице намећу свакоме на овом класичном месту борбе, страдања и славе Срба. Ласкам себи да га прилично познајем, ма да нико међу нама није успео да проникне у све тајне које скрива у себи ова чудна тврђава, о чије се зидине ломљаху копља свих могућих народа света, нити је ма ко могао да оживи и најблеђе успомене на велике догађаје који се одиграваху на овом светом месту, светом и по проливеној крви првих хришћанских мученика и по страдањима многих јунака који на овим тврдим зидинама пронеше славу својих мишица и оружја. Разгледати Град а непознавати његову бурну прошлост, јединствену и велику по размерама и садржини, исто је што и пут у Јерусалим оних који незнају за Спаситеља света нити се труде да схвате значај његова учења, вере и љубави. Светим местима треба прилазити скрушеношћу побожника и са искреним осећајима љубави према прошлости. Ко то не може тај Није у стању да осети лепоту и значај светиња, па је по све разумљиво што се самим тим лишава и једне душевне насладе коју би могао имати у обрнутом случају правилно схваћеног значаја таквих места. Ако за многе наше људе београдски Град (тврђава) предста* вља место обичне разоноде, једно лепо излетиште чији дивни изгледи преко Саве и Дунава испуњавају душу тренутним задовољством али не и утисцима трајне вредности нити нагоном за поуку и размишљање о блиској и даљној прошлости Београда, онда то долази просто отуда што нису успели да у својој машти обнове ма и у најблеђим цртама величанствене слике своје престонице у разним историским епохама па макар ове све ли и на неколико главних без којих се Бели Град не може замислити. Кажу за туристе Енглезе да они прво добро науче историју сваког места пре него што би дошли да разгледају његове знаменитости, јер ове нису толико изражене у грађевинским облицима колико у смислу догађаја за које се везују. То што чине мудри Енглези када су у пита-

њу најудаљенији крајеви света треба да чинимо и ми када је у питању београдски Град, чије нас горде зидине свакодневно подсећају да се је ту одигравала једна велика драма људске историје. Јер када будемо проникли ма и делимично у тајне Белог Града ми ћемо му се не само више дивити и наћи јаче духовне насладе коју данас не осећамо у довољној мери, него ћемо тако исто, а то је не мање важно, оспособити себе да Град очувамо у свој лепоти његове прошлости као и да га добрим делом обновимо у строгом наслону на све оно што нам је још остало у наслеђе из прастарих времена. Келта, Римљана и других давно ишчезлих народа. Пре но што је и пристушвено систематској обради београдског Града ми смо писали да се приликом извођења паркова испод градских бедема и на овима не сме ништа да поруши него се мора очувати по сваку цену постојеће стање старих зидина и грађевипа. Ова. је опомена била на своме месту када се има у виду рушење појединих делова Града и унакаживање његово подизањем грађевина накарадних облика. „Извођење нових грађевина у Граду преоставл^ено је такође људима који на тим грађевинама врше свакојаке техничке и стилске експерименте, — као да су у питању места негде у Сахари а не Град који је кроз толико столећа чувао велелепне палате сличних облика. Ни један народ на свету не би био толико равнодушан према оваквој саботажи историје као што је то случај са нама, који иначе имамо пуно разлога да Београд прикажемо и у величини његове прошлости. Томе иде на руку срећна околност да Град по самом склопу свога терена одређује унапред извесан тип грађевина, услед чега и она сличност истих код свих народа који су Градом господарили... Тврђаву (Град) био би злочин рушити са разлога што је она била највидиије обележје Београда, управо његов симбол кроз две хиљаде година. Не смета ништа што се она данас