Општинске новине

10,

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 395

разликује од првобитних, јер је и кроз ове оригиналне зидине очуван континуитет дуге прошлости. Архитектонски да се извести срећна комбинација старе тврђаве са новим потребама престонице у томе делу. Ако је наша генерација неспособна за те послове нека ствар преостави новом нараштају који ће за то имати много више смисла и разумевања." (Види нашу књигу: Београд у прошлости и садашњости, поводом 500-годишњице Деспота Стевана). Може се сматрати као апсолутно тачно да је Град још у првим данима свога оснивања, далеко пре појаве Хришћанства био на истим месту где се и данас налази. Он је тако исто остао на томе месту и за време Срба као и свих других народа који су господарили Београдом. Од искони су се разликовала и два дела Града: Доњи и Горњи. У Доњем Граду била је варош променљивог облика и унутрашњег склопа становништва према потребама завојевача, затим тадањег становништва и народа са којима се трговало или ратовало. Под Србима, доцније Мађарима, Аустријанцима па једно време и под Турцима варош је била доста напредна тако да се почела ширити са обе стране Града поред Саве и Дунава. Непосредна близина ових великих река, које су у највећој мери олакшавале промет добара и људи ишла је на руку изграђивању Доњег Града у трговачку варош, која је пред-

стављала густо насеље и имала знатан број кућа, јавних зграда свих врста, цркава, купатила и других грађевина. Краћа шетња по Доњем Граду увериће свакога да је овај огроман простор био довољан за подмирење свих привредних и других потреба ранијих периода. Сличне примере налазимо у велелепном Смедеревском Граду чији би велики простор могао и данас да прими читаву варош густог насеља.

После више стотина година Доњи Град се опет враћа на свој првобитни значај, који није могао имати све до момента докле Сава и Дунав нису престали да деле територију једног истог народа. Ишчезавањем АустроУгарске са обале Саве и Дунава Доњи Град је постао опет важан за трговину и промет и гу историску улогу он ће одиграти тек у слободном државном оквиру недељиве и моћне Краљевине Југославије. Они који хоће да му

Београд у1521 години (Обе године прби пут су га Турди осбојили)

на силу даду други, више неприродан карактер пренебрегавају законе развитка Београда који су јачи од воље нојединаца. Исто тако браниоци тезе обраде Доњег Градапротивно овој природној намени његовој губе из вида непобитну чињеницу, да Доњи Град никакве органске везе нема са Горњнм Градом, који је био и остао потпуно одвојен кроз све векове. С обзиром на садање и будуће потребе Београда Доњи Град треба да буде велико централно сајмиште наше државе са неколико спретно обрађених сталних зграда за изложбе свих врста које ће се приређивати и онда када нема сајмова. У те сврхе овај део имао би се учинити лако приступачним са обе стране, а велики булевар који би кроз Доњи Град везивао Дунавску и Савску падину служио би за промет робе и путника. Томе иде на руку и невероватна прнвлачност оних многобројних, романтичних капија, затим лепо архитектонско дело капија Принца Евгенија Савојског, кроз коју би водио нови булевар са читавим низом лепих грађевина које би се појавиле у вези отварарања овог величанственог булевара. Тамо где су тежи пролази на делу Града уз Саву требало би пројектовати још један пут тако да кола не иду у истом правцу што је нужно ради несметаног и бржег промета. У сврхе ппо лепше обраде сајмишта, које треба да је у парку и са читавим низом других атракција тако да служи стално за подмирење и других потреба Београђана, требало би узети и простор изван Града све до железничке пруге у правцу Средње техничке школе, а евентуал-