Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 397

што су оне најлепше, најоригиналније и најпривлачније за нас и за странце. Нови Београд је, на жалост ,споља изгубио потпуно национални карактер. У погледу. архитектуре приватних и јавних зграда он је толико исто српски колико и немачки, француски, турски или американски. Нема ничега што би одавало наш расни Београд, ничега што би подсећало на велике творевине народа у прошлости. А то је чист губитак наше стваралачке епохе, губитак за нас саме као и за културу у опште. Па када је једна негативна еволуција сгвари унропастила варош у њеном великом делу, онда несмемо никако дозволити да се ти исти негативни утицаји испоље и приликом обраде монумената у Горњем Граду који по сваку цену мора добити чисто национално обележје. Рекосмо да је Горњи Град кроз све векове имао своју велелепну круну у палатама и кулама које су на далеко биле чувене. То је све збрисано у доба владавине Турака, а нарочито за време крвавих офанзива Аустрогерманаца крајем 17 и у току 18 века. Горњп Град који сада видимо пружа једну унакажену слику онога што је некада било и што мора опет бити. Оставити га оваквог значило би не само игнорисати велику прошлост народа него тако исто открити и нашу крајњу неспособност у обради ових основних питања. Нису наши стари, као ни сви завојевачи других народа, случајно долазили на мисао да се ова величанствена узвишица Горњег Града подиже вештачки још за неколико де-

Стари Београд Слика показује Калемегдан и део вароши који је отприлике био обележен линијом: Београдска задруга, палата Академије^наука па доле ка предшем делу Палилуле сетина метара. Треба посматрати Београд из Земуна, са Ратног Острва као и у опште с оне стране Саве и Дунава па да се одмах открије сва пустош недостатка високих палата и кула на предњем делу Горњег Града. Стари мајстори који су са одушевљењем цртали стари Београд не падају случајно у грешке тамо где брдо Горњег Града, по правилу, подижу више но што је у ствари да би на њему поставили

високе грађевине и куле и тако још јаче нагласили потребну висину Горњег Града. Ми ћемо се још једном вратити на ову деликатну тему када буду готови пројекти који су у

План Београда (Почетак XVIII века, пошто је осбојен од Принца Ебгенија 1717 год- Поред осталих утврђеша важна су и она на другој обали Саве и Дунава, која су порушена 1740 год., када су Турци понова завладали Београдом)

припреми и који ће тек показати сву оправданост нашег захтева да се Горњи Град претвори у националну акрополу тако замишљеног облика. Остаје још једно питање од пресудне важности, питање коштања тога ремек дела наше архитектуре и културе. Теориски ствар је и сувише проста у колико се тиче ове стране питања, практично — реч би имао г. Министар финансија. Тиме смо у главном прејудицирали решење које се, у осталом, намеће само од себе. Изграђивање једне националне акрополе овако великих размера дужност је државе а не општине. Исто тако и делимично рестаурирање Града у наслону на прошлост треба да прими на себе држава. Општини би остало подизање и одржавање скупсцених паркова и сличних објеката. Тако правилна подела права и дужности залога је за најбрже и најсигурније решење питања акрополе и обнове Града. Другог излаза нема. Ако би се чекало на Општину она то никада неће моћи да учини. Наше је уверење да би замисао подизања Горњег Града као светог места за цео наш