Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ СЛУШБЕНИ ОРГАН ОПШТИНЕ ГРАДА БЕОГРАДА

Излази дбапут месечно

Београд, 15. март 1931.

Година Х1ЛХ — Број 5—б

Годишња претплата 150. — дин. На пола гоидне . . 80. — дин. Претплату слати на чећоб. рачун бр. 54.300 Поштаи. Штед. Београд

У р е д н и ћ: Слободан Ж. Видакобић референт за штампу О. Г. Б.

Уредништво и администрација: улица Краља Петра број 26/111 Телефон 63-27

Др. Милослав СтоЈадвновић, потпретседник Београдске општине

II У првом своме излагању истакли смо нарочито да је питање станова социјално питање. Оно је социјално и по највећем делу становништва чије становање тражи да се о њему стара Држава и Општина као и с обзиром на средства и мере потребне за његово крајње решење. Раније се мислило да вароши треба да буду само споља лепе, докле се данас тражи да се овима да више унутарње садржине и више смисла у здравственом и културном погледу. Изнад свега стоји питање тако званог малог стана чија свестрана обрада у техничком, социјалном, финансијском, и опште урбанском погледу заслужује нарочиту пажњу Општине и Државе. Питање се поставља: да ли код нас иостоји потреба за социјалним решењем малог стана, слично ономе што утврђујемо у раду других народа Запада? Несумњиво је да је ово питање и код нас актуелно бар у градовима, и ако не у обиму невоље великих градских агломерација индустријских држава. У колико, дакле, постоје масе без станова или са рђавим становима, у толико треба решавати и питање малога стана, а неоспорна је чињеница да решење код нас постаје из дана у дан све актуелније. Два момента су при томе одлучна. На једној страни несташица станова, на другој постојање влажних, рабатних и нехигијенских станова у опште. Београд у томе погледу стоји најгоре. Јатаган Мале јесу специфично обележје Београда у негативном

станова развитку станбеног питања, које је овде решено само од себе и на начин који изненађује. Јатаган Мале претстављају најгори облик људског становања за који се у опште до данас знало. При томе бисмо учинили само једно мало упоређење. Најстарији и најпримитивнији облик људског становања свакако потсећа много на циганске черге и номадски живот сиромашних цигана. Али и тај облик тако примитивног становања бољи је од јатаганмалског, јер се те черге по правилу постављају испод шумарака, крај лепих поточића и на просторима где се изобилује водом, ваздухом и светлости, те се на тај начин бар надокнађују остали гехнички недостатци. У нашој Јатаган Мали нема ни ваздуха ни светлости а куће су израђене од блата, негде од картона или се налазе у самој земљи. Не треба истраживати кривце овога стања, које је поникло у главном у прво доба наших поратних недаћа, кад се потребе људи за становање нису могле брзо да задовоље, нити је друштво било у стању да својим новим досељеницима пружи удобност становања. Треба стално истицати чињеницу да је у Београду за време рата бомбардовањем упропашћено око 40% домова, томе додати и одсуство сваке новоградње за време непријатељске окупације. На једној страни то је створило невољу, а на другој невероватан прилив маса у Београд, који је почео нагло да се подиже. Све је то учинило да се појаве Јатаган Мале, без кривице власти и,