Општинске новине

Др. СергиЈе Рамзин, шеф Јавне хигијене О. Г. Б. ГрадсКа хигијена и борба против инсећата

У низу многобројних задаћа, које стоје пред јавном хигијеном града и које траже своје иравилно и хитно решење налази се и ентомолошко питање, питање борбе против разноврсних инсеката и штеточина. Оно заузима и једно врло значајно место. Нарочито за Београд, где нису сређене хигијенске прилике у погледу станова, дворишта, нужника и сметлишта, ово питање је нарочито важно не само за конфор варошког живота но и за здравствене и епидемиолошке прилике. Несређеност прилика у реону Београда односи се чак и на саме хидролошке услове. Периферија Београда: Топчидер, Маринкова Бара, делимично Чубурски Поток, Савска и Дунавска обала још и до данас нису потпуно асаниране у погледу хидротехничком, па стога, и за сада Београд у погледу маларичном није потпуно обезбеђен. Маларија је заиста у послератно доба, почетком треће деценије, узела ширег маха. Последњих година она је у опадању, постепеном како у погледу тежине клиничних форми тако и у погледу броја случајева. Проблем маларије у Београду не спада већ у питања акутне и хитне природе; ликвидација тог проблема стоји у вези са ликвидацијом и уништавањем комараца. На основу испитивања ентомолога Централног хигијенског завода у Београду, констатоване су само две врсте анофелеса т. ј. комараца који преносе маларију и то: апорће1ез тасиНрептз е! апорће1еб ћИигсаШз. Ап. бирегрЈсШк, који је био констатован у Македонији. У Београду до сада није примећен. Осуство анофелеса суперпиктуса у Београду знатно олакшава борбу против преносилаца маларије. Широко замишљени технички рад Општине, која између осталога предвиђа канализацију маларичних потока, нивелисање и дренирање подводних терена, најбоље и најефикасније погађа наше непријатеље анофелесе, преносиоце маларије, а тако исто и њихових сапутника различитих кулекса, теобалдије и др., који још за сада потпуно онемогућавају боравак становништва у извес-

ним парковима и местимице излете. Од ових врста инсеката у Београду су констатовани: Си1ех рјрјепз, Си1ех то<Зез1:из, Си1ех {јроНГогпи?, Тћеоћа1сћа аппи1а(а, АесЈе? сЗогзаН?, Аес1е5 уехапз. Постоји још неколико врста мушица, које насељавају сенгрубе и помијаре, које муче становништво својим убодима, а чија биологија није довољно проучена. Задаће садашње, актуелне асанације, када су технички радови још у току, састоји се у низу палиативних мера и то у виду: чишћења потока, уклањања могућности постанка стагнантних вода, отворених базена, пулверизације са инсектицидама („паризер грином", петролеумом, нафтом и др.) и најзад примене биолошких метода, као што је насељавање стагнантних базена специјалном врстом рибица, „гамбузие''. Механичка предохрана станова од комараца са мрежама, и уништавање инсеката помоћу различитих фумигција такође је корисна антималарична мера. Специфична профилакса са кинином и плазмохином не улази у комбинацију за Београд, јер је опасност инфекције од маларије минимална. Несређеност станбених прилика, недовољна хигијена кућног намештаја и постељне спреме често води појави многобројној Београду непријатних и одвратних инсеката стеница у становима, хотелима, преноћиштима и меблираним собама. Да ли стенице преносе инфекциона обољења то је питање, које није још решено; има вероватноће да и стенице ипак узимају учешћа у преносу извесних тропских болести, али поред тога стеница је неоспорно инсекат, који заиста врши иајвећу тортуру над човеком у току целе топле сезоне. Борба са стеницама у последње време је веома ефикасна и релативно лако остварљива помоћу увођења у дезинсекциону праксу различитих цианових препарата (цианводоничне киселине, галардијеве течности, циклона, В, калиум-цианата у мешавини са калиумхипермангаником, прусигена и др.). Наш општински Дезинфекциони завод обавља најчешће у Београду дезинсекцију са течном