Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 499

трезвености — без алкохола! Трошак око ових свечаности сноси сам домаћин, а никако друштва, јер у друштвима сви чланови раде бесплатно, пошго се друштвени приходи до последње паре искоришћавају само за сироту децу и високо хумане циљеве, који су друштвеним правилима предвиђени, што уважени писац вероватно не може или не жели да схвати, да и у добу грубога_ материјализма има још самарићана, за које се само из библије зна. Познат нам је пут на који нам се указује и препоручује као правилан — школски фондови за помагање сиромашних ђака, — јер су чланови наших хуманих друштава већином чланови па чак и претседници школских фондова. Значи, да је све ово што чине наша кафанска хумана друштва само вишак у сваком погледу, јер би престанком рада ових друштава, тај вишак помоћи потпуно отпао. Што се тиче искоришћавања прихода ових друштава могло би се много говорити, а тврдимо, из конкретних, животних искустава, а не празног школског теорисања да је нетачан навод, да би се ови приходи боље искористили у школама но у кафанама! Чудна је и неиормална појава, што уважени писац у свом пледирању за славу Св. Саве приговара нашим друштвима, што славе „мање важне светитеље", јер до сада нама није никада било познато, да се светитељи могу врстати по категоријама и вредностима! На даље наводе уваженог писца, у којима он „поређује" и „предлаже неку солиднију и озбиљнију сарадњу озбиљних људи, који су у овим друшгвима, не треба ни одговорити, јер се види да је споменица Хуманог друштва „Ротква", коју је ово најстарије друштво издало 1929. год., приликом прославе двадесетогодишњице свога рада, објашњено би било, шта све ова друштва чине и колико својим „неозбиљним", „ненормалним" и „несолидним" радом користе општем добру. Треба једном биги начисто с тим, да сва друштва чине огромну корист општини и држави, јер одевају годишње у Београду преко 1.000 деце сиромашне поред осталих помоћи, које непрекидно невољнима пружају,

и да се једном разувере сви, који противно мисле: да се у овим друштвима не слави алкохол под тогом самарићанства, но да се само ради и, то оно што је корисно за све нас, а не теорише. Ово бар треба, да знају они, који уверени смо у најбољој намери, критиК УЈУ јавно рад ових друштава. Савез хуманих друштава Краљевине Југославије створен је баш ради тога, да Окупи сва хумана друштва, те да са удруженим снагама, договором и братским саветима, што више користи друштву, општини и држави. У том се почело пре годину дана, ради се са најбољом вољом, и резултат је повољан и према томе помоћ, коју ова друштва чине невољнима, рационална је и ефикасна. Да се прикупе сва друштва није се успело још, баш из разлога, ко.је је подвукао уважени писац: „неће људи ни од кога да зависе". Није се разумео знача.ј стварања Савеза, нема Савез неку суверену власт, те да се тражи зависност, у толико пре, што свако друштво ступањем у Савез делегира свога преставника, као члана управе савеза, а то значи, да се у Савезу ради све договорно и само оно што је корисно по општу заједницу. Наравно све бесплагно, и без хонорара. Друштво, које се не сложи са радом Савеза, може у свако доба, да иступи из Савеза у смислу Савезних правила. Да резимирамо: 1) Треба ући у народ, психички га проучити и познати му менгалне особине, па га већ иначе склоног за добра дела задовољити и искористиги и на делу доказати, шта је боље и корисније, а не само школски теорисати, јер се таквим радом убија воља у оним фалангама добронамерних људи, који дају максимум своје материјалне моћи само, да што више помогну оне, који то од нас са правом траже и очекују. 2) Треба сву пажњу посветити томе, да разњежимо срца оних, који имају и да им се прелива, али који и кад се прикупљају ситни прилози улицама по динар-два не дају, јер пролазе аутомобилима; који не умеју да осете беду и немаштину, јер нису кроз те фазе пролазили, нити су им пак зато чувства развијена .