Општинске новине

Прилози за историЈу Београдске општинс:

Вера Јована Дравића, б. апс. права

Финансирање ВеоградсКе општине од 1882-1928 ГОД. (СхудиЈа, награђена ћао Светосавсћи темат на београдсКом университету I. наградом Општине београдсће)

Радо објављујемо научни рад „Финансирање Београдске општине од 1882 —1928 године" од поч. Вере Ј. Дравић, б. апсол. права, кћери старог и уваженог београдског проф. г. Јована Дравића. Овај поч. Вере награђени Светосавски темат објављујемо тим пре што он претставља један врло добар и критички прилог за историографију развитка и рада Београдске општине и њених финансија. Ма да има све одлике по форми једног младалачког рада ипак је он у ствари једна добра студија поткрепљена како савесним проучавањем развитка Београдске општине тако исто и успешним прикупљањем многпх статистичких и цифрених података, који се данас у погубљеној и штурој архиви Београдске општине не би могли ни пронаћи. Поред тога у овај награђени рад унето је и добро познавање основних научних принципа комуналних финансија, које је поч. Вера савесно обрадила у првом делу ове студије. Поч. Вера Дравић била је једна од неоспорно најзапаженнјих научних раденица међу нашим студентима на београдском университету. Њеном изненадном смрћу, 1 септембра 1930 год., наша наука изгубила је у њој једног будућег одличног правника а Београд једну своју врлу грађанку, која је имала огромно урођених, наслеђених љубави ирема Београду и која би у будуђности, да је овако несређно није смрт покосила, сигурно посветила се Београду п иесебпчиој делатностп на његовој изградњи и уређењу. Ову љубав према Београду она је добила још у своме родитељском дому, јер се и сам њен отац, проф. г. Јован Дравиђ, дугогодишњи одборник Општине београдске, са много љубави веђ више деценија бави Београдом и његовим животним проблемима. У овом броју „Београдских Општ. Новина" објављујемо први, општи део

награђене студије, а у идуђем броју донеђемо други део — специјално о београдским финансијама. I Однос општинских и државних финансија Савремена општина није самостална, већ она живи у држави, од које добија своје законско биће. Држава је врховни господар према којој општина има најразноврсније дужности и од које у исто време добија сва своја права. Држава препушта општини један лео власти над извесном ограниченом територијом, о којој се сад ова стара и управља њоме у границама одређеним законом. Разлог овоме лежи у чињеници, што је опшгина способнија да више учини за појединца од кога је мање удаљена, а ближе упозната и више заинтересована његовим посведневним животом него држава. Општина, дакле, има да врши извесне задаће, које произилазе из релације близине с појединцима, и које држава не може непосредно сама да врши. За извршење ових задаћа њој је потребно нарочито сопствено газдинство. Своје газдинство општина води одвојено од државног, али ипак с њим оно чини извесну целину и стоји у зависности од њега. У вези с овим појављује се питање о односу између општинских и државних финансија, јер се ове последње допуњују финансијама општинских заједница. Однос овај зависи: а) од општег права надзора државе према општини које се протеже и на област финансија, и б) од положаја који општина заузима уопште наспрам државе. Надзор који држава врши у области општинских финансија сасвим је разумљив и оправдан. Државу интересује народ, као целина, заједно са његовим општим интересима. Због тога мора да пази, да народ на њеној територији не буде сувише оптерећен наметима од стране општине и осталих самоуправних тела, те да због тога не могне сносити део терета који му она намеће. Да се то не би догодило, држава ограничава општи-