Општинске новине

Стр. 504

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

да испуњава, јер је држава приморава на то. Разлика од горњих је у толико, што се њихов обавезни карактер мање овде испољава. Ту долазе расходи за школе, мостове, путеве, хигијену и т. д. У трећу групу долазе необавезни општински издатци, а то су они које општина чини из својих сопствених побуда: за шеталишта, улице, осветлење, водовод и т. д. У четврту групу долазе расходи за одржање саме општине, а то су за одржање општинских зграда и за чиновништво. Примећује се, што се тиче расхода, тенденција од стране државе да их у што већем броју пребаци на општину. Готово у свим државама општине су законом обавезне, да из својих срестава врше извесне опште службе, које припада.ју држави (правосуђе, цркве и т. д.). Ово држава чини из тог разлога, што и њене задаће расту све више. ♦ Пошто је изложен однос државе и општине, однос њихових финансија, њихови приходи и расходи, да одвојимо мало општину од државе и да је посматрамо независно, као целину, с обзиром на њене финансије. Приликом тог посматрања видимо да општина не показу1*е увек исту слику у равнотежи и да своје финансије не врши увек на исти начин. Узрок овим променама које наступају у општинском финансирању зависи поглавито од њеног развитка. С обзиром на ово, поставићемо разне типове општинског финансирања: а) у добу њеног првог развитка, б) када највише напредује и в) кад је достигла већ известан виши степен развитка. ИЗГЛЕД ГРАЛСКОГ ОПШТИНСКОГ ФИНАНСИРАЊА Под добом првог општинског развитка треба овде разумети ону градску општину која води .још, привремено, миран живот, било из политичких или економских разлога, и која се још није упустила у велика стварања. Тип ових општина су мирне паланке, удаљене од главних саобраћаших артерија којима тече целокупни трговински и економски живот, за које још не постоји изглед да ће у најближој будућности променити свој начин живота. У финансијама оваквих општина наилазимо буџетску равнотежу. Зајмови им нису потребни за извођење великих радова. Своје умерене расходе успевају да задовоље редовним приходима — прве управо прилагођавају другима. Приходе своје црпу из домена које имају у доста великом броју: из приреза које накалемљавају на државну порезу, и из неких такса (општине које имају сво.ја индустриска предузећа, и од њих). И међу расходима ових општина налазе се такви које су оне обавезне да врше,

т. ј. расходи наметнути од државе, а то су: за подизање школа, одржавање путева, сиротињу и т. д. Поред ових долазе и расходи за одржавање саме општине : плата чиновништву, одржавање зграде и т. д. Вишак прихода, који би се појавио, општине употребљавају на различите циљеве, као на подизање азила, шеталишта и т. д. —■ То су необавезни расходи, који се овде налазе у врло умереном броју и које општина врши само у толико, у колико је то могуће. Супротно томе видећемо код другог типа општина, да оне на ове циљеве чине највише издатака, и преко своје финансиске могућности. Други тип општина су оне које су изашле из свог мирног живота. То је доба кад се од мирног града ствара неки саобраћајни, трговачки или национално-политички центар. Развитак овај обично се дешава нагло, и због тога не остаје без утицаја и код самих финансија. Расходи општине почињу се повећавати. Редовни приходи нису довољни да их подмире, —- приступа се ванредним приходима, зајмовима. Појава ових ванредних прихода .је сада честа, она се скоро понавља сваке године. Расходи добијају још једну нову партш'у, а то 1*е амортизација дуга. Општинским управама тоеба све више поихода за подмирење многоброших потреба. Због тога оне приступају увођењу трошарине и неких нових такса, а тако исто повећавају и старе. Ова фаза општинског развиткз је фаза финансисиких метежа, огромних издатака, великих радова, — то је доба стварања, развитка, улепшавања и напретка града. — Што се тиче финансија, њима је на1*теже ово доба које општине преживллму. Расходи су ти ко.ји диктују буиетом. Дефицити су скоро редовна појава. Велика оптерећеност становника порезима чини да ови нису толико издашни колико би требали да су. Финансиски метеж отежава успостављење буџетске равнотеже, ко.ја се у овом добу тешко и с великим напорима постизава. Њено успостављање почиње да бива ,скоро при крају овог доба, тада када се већ појављују плодови оних огромно утрошених капитала. Концесије које су у овом добу даване, дају већи приход. Амортизацијом се почиње смањивати тешки дуг. И тада се већ опажа једна извесна стабилизација у финансирању. Овом стабилизацијом општина почиње улазити већ у своју трећу фазу развитка. Њене финансије се побољшава.ју. Велики радови за прављење путева, подизање зграда, проширење вароши и т. д., нису тако неопходни као што су били. Зајмови се постепено амортизују и не замењују се новим, тако великим. Приходи од разних концесија (обично: гаса, електрике и т. д.) се повећавају, нарочито тамо где општина партиципира у добити пре-