Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ СЛУЖБЕНИ ОРГАН ОПШТИНЕ ГРАДА БЕОГРАДА

Излази дбапут месечно

Београд, 15. април 1931.

Година Х1ЛХ — Број 7—8

Годшиња претплата 150.— дин. На пола године . . 80.— дин. Претплату слати на чеков. рачун бр. 54.300 Поштан. Штед. Београд

У р е дн и к: Слободан Ж. Видакобић референт за штампу О. Г. Б.

УредништЕ>о и администрација: улица Краља Петра број 26/Ш Телефон 63-27

Београдсће општине

Рад. Драшковвћ. инспектор Мин. Финансија Финансирање Ако хоћемо да уђемо у пословање једне установе; ако хоћемо да се упознамо са финансирањем те установе, најбрже и н«јлакше ћемо то постићи из њеног буџета. Најбоља фотографија рада једне општине, јесте, дакле, њен буџет. Да ли се у општини газдује рационално и успешно, види се одмах, ако се отвори буџет те општине, а упоређењем његовим са ранијим буџетима, добија се још вернија слика данашњег рада те општине. Због гога се, нарочито у последње време, обраћа велика пажња вођењу и сређивању статистичких података о оствареним приходима и расходима једног буџета, пошто је то најбољи и готово једини начин, да се при изради нових пројеката предвиђају реалне цифре. Буџет Београдске општине за 1931. годину, о коме је било толико дискусије у јавности, специјално у вези са реформом о укидању трошарине и увођењем приреза, која је спроведена кроз исти, најзад је дефинитивно одобрен од стране Господина Министра финансија и тиме постао извршан и ступио на снагу. Располажући према томе са стварним чињеницама, то јест рачунајући са тим буџетом као са нечим што већ стварно живи и неће се више мењати, можемо приступити његовој анализи и рашчлањујући га и упоређујући са буџетима за раније године, доћи до интересантних резултата, на основу којих опет можемо правити закључке о његовим добрим или рђавим особинама, па предвиђати и његов успех или неуспех. Пре свега, данашња Општинска управа заслужује признање, што је свој буџет за 1931. годину благовремено израдила, што до

сада није био случај, и да у њему није било врло значајних реформи, које су изазвале опширне и дуге дискусије, како у јавности усменој и писменој, тако и у општинском одбору, он би на снагу ступио управо још 1. јануара 1931. године. Изради буџета за 1931. годину поклоњена је велика и специјална пажња, и то се да одмах приметити. И технички он је опремљен много боље, него што је то било, на пример прошле године, услед чега се у њему лако и брзо сналази, што много значи. У колико је један буџет прегледнији и јаснији у толико Је реалнији и искренији. Непрегледност и неЈасност базира још и на тенденцији, да се нешто прикрије или протури. За буџет Београдске опшгине за 1931. годину може се одмах рећи, да је технички потпуно успео. Од Општинског одбора буџет за 1931. годину изашао је са укупним приходима од Дин. 387,824.882,—- и расходима од Динара 386,854.221,— што значи, да су приходи од расхода већи за Дин. 970.661,— и то би био суфицит. При одобрењу буџета у Министарству финансија ова сума прихода редуцирана је са 3,000.000,— динара услед тога, што је она била предвиђена на страни прихода на име калдрмине. Међутим, калдрминским фондом не рукује Општина београдска, већ Министар финансија, који га дели према своме нахођењу и према потребама појединих општина, које имају право на исти, у смислу Закона, односно Уредбе о калдрмини. Према томе, ова сума, није могла остати на страни прихода, т. ј. Општина београдска није могла ову суму, предвиђену на име калдрмине, сматрати за свој приход, пошто није сигурно да ће је