Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр, 567

њу. Удружење се стара о отклањању хигиенских недостатака по породицама, нарочито тамо где има туберкулозе. У ту сврху оно је до сада о свом трошку васпитало 900 сестара-посетиља, од којиих је 375 и сада на раду. Почев од 1920 г. узело је инициативу да организује антитуберкулозне диспансере. 1924 г. оно је поднело предлог закона о редовном прегледу ученика свих школа. Иако тај закон још није донет, ипак се у већини градских школа врши два пута годишње, у пролеће и у јесен, лекарски преглед ђака у првом и последњем разреду; трошкове око тога сносе делом дотичне општине, делом приватна друштва. И ово удружење ужива годишњу новчану помоћ од државне лутрије и из тих средстава је до сада, са укупном сумом од 2,5 милиона круна, потпомогло подизање и инсталацију 37 склоништа за туберкулозне, 14 превенторија, 3 приморске болнице, 1 склониште за скрофулозне, 2 дечја санаториума, 2 опоравилишта и 8 насеобина — станова за туберкулозне. Удружење има заједнички биро за администрацију са Хигиенском лигом жена. Из удружених снага Државе и приватне инициативе никао је у Норвешкој читав низ установа, којима је циљ сузбијање туберкулозе, било изолацијом, било лечењем или разним превентивним мерама. Склоништа. До године 1900 у Норвешкој ни.је било никаквих установа за изолацију заразних туберкулозних болесника. Када је по донетом закону ваљало све овакве болеснике одвојити од породица, ови су могли бити смештени једино по општим болничким одељењима и то, наравно, само у сасвим незнатном броју. Зато се убрзо увидела неминовна потреба, да се створи што више могућности за изолацију, те се приступило подизању „склоништа" или „домова" за туберкулозне. Ови су у почетку служили за изолацију тешких заразних грудоболника, а доцније се њихов делокруг проширио и на пријем и лечење и лакше оболелих, и то поглавито из психолошких разлога, да домови за туберкулозне не би изашли на рђав глас домова за умирање. Полазећи са оправданог гледишта, да ће болесник у толико пре и лакше пристати на одвајање од своје породице у колико се од ње буде мање морао да удаљи, та су склоништа подигнута у непосредној близини насеља, раштркана по целој земљи. Због тога их је много, а број постеља у поједином склоништу мали, 15 до 40 (Насељеност Норвешке је слаба, на сваки квадратни километар долази свега 8 становника). Махом су то кућице од боровине, постављене у сред пространог пријатног видика, окружене зелвнилом, цвећем, обојене отвореним веселим бојама. Има пак и неколико великих зиданих склоништа, која стоје под

сталним свакодневним надзором стручнога фтизиолога, док по највећем броју малих склоништа целокупни посао обавља једна главна болничарка са две помоћнице и две служавке, а лекарски надзор води најближи званични лекар, махом не нарочити стручњак за туберкулозу, који два пута недељно посећује дом. Прво овакво склониште подигла је 1903 г. Хигиенска лига норвешких жена у околини престонице Осло, а затим су убрзо никла и друга, већином приватном инициативом, добровољним прилозима. Тек доцније су и некоје општине и окрузи о свом трошку подигли неколико таквих склоништа, понекада и као засебна сасвим одвојена одељења у саставу мањих болница. На крају 1929 г. било је у земљи укупно 113 таквих склоништа са 2611 постеља. Осим тога се у саставу некојих великих болница налази 25 одељења искључиво за туберкулозне, са 711 постеља. Норвешка са својих 2,810.000 становника располаже данас са 138 специалних установа у којима се могу 3322 заразна туберкулозна болесника изоловати и учинити безопаснима по околину. Лечилишта (санаториуми и др.). Насупрот склоништу, које има првенствено задатак да изолацијом заразних болесника штити здраве, лечилишту је циљ пре свега да служи лечењу оболелог појединца. 1895 г. већ је отворен први државни народни санаториум са 72 постеље, а идуће године још један са 130 постеља за сиромашне. У исто време је почело отварање приватних лечилишта за имућне, којих данас има 6 са укупно 232 постеље. Када се с почетка XX. века у некојим земљама појавила сумња у вредност санаторијског лечења, и у Норвешкој се за неко време било застало са подизањем нових народних лечилишта. Али убрзо је тај талас опозиције ишчезао, потреба за лечилиштима се још више истицала, те су ускоро по одлуци Стортинга подигнута још 3 народна санаториума, по један у северном, јужном и источном крају земље. У овим државним лечилиштима дневни трошак за једног болесника износи око 5 круна; од тога држава сноси 3 круне, које даје у виду директне субвенције санаториуму. Осим државних има још и других лечилишта за сиромашне. Тако је у близини престонице Хигиенска лига жена подигла Народни санаториум са 119 постеља за одрасле и 19 за децу. Престоничка општина је подигла санаториум на 28 километара од Осла, са 150 постеља за одрасле и 125 за децу; општина сноси дефицит у издацима, који износе 3 круне дневно од болесника. Укупно данас у Норвешкој има 1350 санаторијских постеља тј. по једна постеља на сваке 2.000 становника. Али осим тога има још 560 постеља у неколико приморских болница, државних или потпомогнутих од државе, и 900