Општинске новине

Др. Јеврем Недељковић, доцент Уииверзитета Древентивне лгере у бораи дротив туберкулозе

У првом мом чланку, објављеном у „Беогр. општ. новинама" (1930. г.) изнео сам оно што је најважније у борби против туберкулозе а то је: издвајање туберкулозних из здраве средине и њихово смештење у лечилишта. На тај се начин овим болесницима пружају најбољи услови за излечење, а у исто време врши најбоља предохрана према здравим члановима друштва Али, осим ове основне мере има читав низ других које се у добро организованим земљама спроводе и које имају за циљ да заштите здраве од заразе. Ове су мере намењене да се првенствено зашгите деца. Познато је да су мала деца врло осетљива према зарази туберкулозом, и у колико су она млађа у толико је ова зараза опаснија по живот. Тако, готово сва деца која се заразе у првој години живота умру од туберкулозе, док су деца после 4-те године много отпорнија и најчешће преболе заразу, чак и без икаквих знакова болести. Ова преболела зараза у детињству је врло корисна, јер ствара већу отпорност према доцнијим заражењима туберкулозом. Када не би било ове стечене отпорности у детињству онда би човечанство одавно изумрло, јер је у цивилизованим земљама заражено туберкулозом преко 90% становништва. Једино се има захвалити тој стеченој отпорности што од туберкулозе ипак не оболи више од 10% заражених. Новорођенчад и деца у првој години живота најчешће, дакле, подлегну туберкулози ако се заразе, зато је неопходно потребно чувати их најбрижљивије од сваког додира са болеснима. Да би се ово издвајање мале деце могло спровести у већим размерима било је нужно створити нарочите установе. Отуда су постали заводи, који прихватају децу чији су родитељи туберкулозни или неко у кући где дете живи. У Француској су оне прво створене (Оеиуге Сгаисћег, Воиг^е! е!с.). Тамо је нарочито распрострањено раздавање деце у села код здравих сељачких породица, које их негују

као своју децу, али под сталним надзором нарочито обучених сестара. Издвајањем деце из заражене средине постиже се много и у толико више у колико се деца издвоје брже. Деца највише умиру ако им је мати болесна. Али ако се дете одвоји од туберкулозне мајке одмах по рођењу онда оно остаје потпуно здраво. Ма да је заражење у материци могуће, ипак оно не игра готово никакву улогу у огромној већини случајева. Дете рођено од туберкулозне мајке рађа се здраво, али се брзо зарази после рођења. Ако се пак одмах одвоји неће оболети од туберкулозе. Осим ових установа које се брину о деци туберкулозних родитеља поменућемо само узгред такозване превенторије где се шаљу како слабуњава деца тако и одрасли, да би се опоравили и тиме постали отпорнијн према туберкулози. Од велике је важности 'за рредохрану деце против туберкулозе калемљење, које је заслугом француских научника Калмета и Герена почело да се примењује пре 6 година. Ово калемљење претставља једно од најважнијих открића последњих деценија, зато ћемо његову суштину изложити мало опширније. Као што је познато већина заразних болести (нпр. тифус, шарлах, дифтерија, богиње, мраса и др.) изазива пошто се преболи, велику отпорност према тој болести, тако да се од ње више не може оболети. Ту отпорност организма према заразној болести називамо: имунитет. Код туберкулозе као и код сифилиса такав имунитет не постоји, већ другојачи. Имунитет код њих постоји само док има бацила у организму. Кад ових нестане, имунитет се смањује постепено и напослетку ишчезава. Отуда су културни народи, пошто сви носе у себи клице туберкулозе, отпорнији према туберкулози него црнци и дивљи народи, који у својим домовима немају прилике да се заразе због одсуства туберкулозних бацила. Када дођу у културне земље они подлежу сви туберку-