Општинске новине

Стр. 594 -

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Посматрајући у целини приказане податке о прошлогодишњој исхрани, опазиће се ова битна карактеристика: Престоници земљсрадничке Југославије недостају у великоме проценту намирнице млека, сира, јаја, бутера, воћа и живине!.. Према томе Београд не иде по линијама целисходне националне економије и привреде. То је због тога што Београд нема још никакву апровизациону политику: он своче пнјаце и потрошаче препушта себи самима. Он. по речима свога претседника Инж. г. Нешића, већ 34 године дискутује питање о млеку и хлебу!.. Београд није све до данас решио ни ова два основна апровизациона питања, већ је ту бригу остављао да воде 500 фурунција и 3000 млекаџија! Београд мора поћи што пре путем решавања проблема своје рационалне исхране. Она је сва у смислу модернизирања код произвођења и у организовању код снабдевања пијаца животних намирница

сечну потрошњу по сваком поједином становнику. Ово повећање становника у времену од 24 месеца: 1-1ЛМ929 до 1-1У-1931 године, кад се подели на равне делове добије се количник од 624 за сваки месец. Или, од првог пописа. до краја 1930 године овако: 21X624 = 13.104 становника + 226.065 ранијих становника = 239.169 за прошлу годину. После тога ће подела познатих изнађених квалитативних хранљивих количина из те готине изгледати овако: Мањак код добивених 202,135,303.703 калоричних Јединица повећава се за нових 14,521,103.027 јединица, са чиме се укупни калооични дефинит пење од 48,362,696.297 на 62,883,799.324 јединице. Овчј мањак кад се подели на 239.169 Београђана показује просечни годишњи дефицит од по 262.926 топлотних јединица по становнику, а дневно по 720. .. У проценту то значи 23.7 # /о.

ТАБЕЛА бо. 5. Расподела потрошње и потреба према најновијем попису становништва.

Хранљиве супстанце у килограмима'*

Укупан број становника према попису

Потрошња по становнику

Потрсба по становнику

Дефицит 110 становнику

Добивено укупно од свега оволико калопичних јединица

Ч Е Г А?

Добивено у прошлој години

Било је потребно добити

годишње

0 X са О) 1 «=*

годишње

двевно

годишње 1

дневно

Беланчевине

7,016.524

7,421.218

239.168

29.337

80.3

31.025

1.688

4.7

28,767,751.770

Масти

6,688.282

4,886.614

239.169

27.964

76.6

20.440

* 7.524

* 20.6

62,402,024.683

Угљени хидрати

27,064.762

31,426.806

239.169

113.161

309.9

131.400

360

18.239

50.1

110,965,527.250

Укупно

40,769.562

43,734.638)

170.462

466 8

182.865

591

12.403

34.2

202,135,303.703

* Суфицитна количина код масти!

ЗАКЉУЧАК Према ономадашњем попису становништва у Београду, када је, на супрот нашем наглашеном очекивању, констатован његов нов пораст: 14.971 становник више но што је било у претходном попису од 1-1^М929. године, ми смо принуђени кориговати своју процену о просечној потрошњи у години 1930. Јер, увећани број становника у тој години значи већ сам по себи умањену про-

Поред упоредних познатих података код двеју последњих година у првом делу овога чланка, и, после допуњених података о потрошњи меса у другоме делу, имали смо срећну могућност да на крају његове податке употпунимо резултатима новога пописа. Та ретка прилика ишла нам је овога пута на руку, да постигнемо највећи степен веровагноће код оваквих процена и публикација уопште.