Општинске новине

Др. Коста М. Јовавовић

Дечије шћоле на Питање школа на отвореном пољу је једно од ретко актуелннх питања данашњице; а тим пре што га је сада наша Лига против туберкулозе, ставила на дневни ред и у нашој држави, специјално Београду, уневши као једну тачку свога програма и манифеста и: школе на отвореном пољу за слабуњаву и болешљиву децу. У Немачкој постоје овакве школе још од 1904 год. у Шарлотенбургу, одакле су се после разгранале по целој земљи. Код Енглеза су школе на отвореном пољу у неколико у државним рукама, док у Немачкој, Француској, Швајцарској, Холандији, Сједињеним Америчким Државама, Уругвају и Новом Зеланду постоје нарочити комунални комитети који се брину о оваквим школама а држава их помаже. Многи ће се можда заинтересовати за важност и вредност школа на отвореном пољу. Сврха је оваквих школа да опоравља дечије здравље, да појачава детињи дух и да даје деци потребно поучавање и образовање. Ово се тиче наоочито деце из великих градова, већих варошица и, нарочито, индустријских места. Ту се налазе највећим делом слабуњава деца која нису способна да посећују школу било због слабости, било због тешког варошког живота. Што се тиче практичне стране, школе на отвореном пољу имају двогуби успех. Прво са хигијенске стране чини децу у погледу здравља много јачом и отпорнијом према нездравим варошким приликама, а друго поучавање се много лакше врши и деца добро памте и уче. Овде се на првом месту поучавају деца о вредности самога здравља и упозоравају се на све грешке које шкоде здрављу. За то је потребно сву слабуњаву децу издвојити из обичних школа, јер ће слабије учити од својих другова, а самол^убље и завист може им још више шкодити здрављу. Зато се сва оваква деца издвајају у школе на отвореном нољу где ће очврснути физички, а према својим годинама добити одговарајуће поучавање и образовање. Што се тиче саме примене оваквих школа на отвореном пољу, оне су двојаке. Први би

отвореном пољу облик школе на отвореном пољу био онај, где би се одвојена деца за шест и више месеци, према здравственој потреби, и то на прво место она деца чије је здравље у озбиљиој опасности због похађања варошких школа. Оваква би деца остајала по цео дан у школама на отвореном пољу. Главно би поучавање било да воде што више рачуна о своме здрављу. Добра је страна овог облика школа на отвореном пољу та, што би ова болесна деца остајала у вези са родитељима (болешљива су деца много осетљивија, те тугују) јер би се вечером враћала кући. Други би облик овакве школе на отвореном пољу био у коју би се узимала деца код које не постоји толико озбиљна опасност по здравље али им је ипак неопходно потребан одмор. Ова би деца остајала шест до дванаест недеља у школи где би се опоравила и у неколико поучила у хигијени здравља. Код овог другог облика школа могло би се сматрати за непријатнаст што би деца за то време била удал.ена од родитеља. Па ипак на ово се деца лако навикну јер су по цео дан у друштву друге деце, те забораве на своју кућу, а сви заједно уче као у обичним школама. Ова врста школе на отвореном пољу има врло великог успеха, ако се правилно ради. Изнећемо као пример рад једног летњег дана. Када дете устане оно ради неку врсту лаке гимнастике, затим доручкује на отвореном пољу и сунцу. После овога долази поучавање из школских предмета на отвореном пољу, потом се раде неки лаки домаћи или вртарски послови, затим заједничко гласно читање на неком пропланку и т. д. Само бављење на сунцу и ваздуху на огвореном пољу, затим одговарајућа а проста храна, расподела времена рада, игре и одмора главни су фактори и чине да се деца брзо и добро опораве у оваквим школама. У оваквим школама на отвореном пољу поучавање се врши чисто по хигијенском начину. Теоретичко учење се смањује, јер часови учења трају дневно 1—2 сата а подељени су на 20—30 минута по часу, али се затв врши више практично поучавање. Овде је глав-