Општинске новине

ВЕОГРАДСКЕ

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ СЛУЖБЕНИ ОРГАН ОПШТИНЕ ГРАДА БЕОГРАДА

Излази д&апут месечмо

Београд, 1. мај 1931.

Година ХИХ — Број 9

Годишња претплата 150.— дин. На пола године . . 80.— дин. Претплату слати на чећоб. рачун бр. 54.300 Поштан. Штед. Београд

V р е дн и к: Слободан Ж. Видакобић референт за штампу О. Г. Б.

Уредништ^о и администрација: улица Краља Петра број 2б /Ш Телефон 63-27

Слободан Ж, Видаковић, генерални секрбтар Лиге против туберкулозе

0 Туберћулоза са гледишта социјално«Комуналне политике

Некада се код нас није познавала санитарна политика као посебна грана опште социјалне политике. Она је постојала само у теориским чланцима политичких романтичара. Медицина је била потпуно индивидуалистичка, а о социјалној медицини као једном засебном организму, који има свој сопствени живот, и своје специјалне законе развитка, није се ни мислило. Данас је индивидуалистичка медицина потиснута у други ред. Лечење једног болесника, ма како да је и оно један императив, мање је важно за друштво и будућност расе од јавне хигијене, еугенике и опште санитарно-социјалне политике. Отуда је и дошло — после страшних искустава које је искасапљеном човечанству пружио светски рат — да се у опште социјалној политици, а посебно санитарној, данас поклања пуна пажња и од стране државе и муниципије, и других јавних корпорација, коју она заслужује по своме пресудном значају за садашњост и будућност народа. У читавом сплету проблема, којима се бави санитарно-социјална политика, централно место заузимају туберкулоза, сифилис и друге опасне друштвене болести. Индивиду——--*«лним болестима не бави се санитарно-социјална политика. Оне и даље остају и остаће у оквиру потпуне компетенције лекара. Рак У свима својим облицима доиста представља један ужасан и крвав бич за човечанство. По броју жртава, по тежини болести, по страхотама и пустоши коју рак изазива, он долази у ужи број најстрашнијих болести за које се уопште зна. Па ипак рак није социјална болест. Његова је патолошка природа у основи њеној још непозната- И до данас није

утврђено да ли је он болесна ерупција ћелија или бациларно оболење њихово. Он са подједнаком свирепошћу напада и богате, и сиромахе, и људе и жене, и све расе и све професије. И незнам каква да је савршена једна социјална средина и њена санитарна политика, рак ће косити своју самртну жетву све дотле док му се не утврди природа и не пронађе специфичан серум. Санитарносоцијалну политику рак интересује само у толико у колико је она дужна да морално и материјално помаже оне институције, које се баве његовим проучавањем и истраживањем лека. Већ је сасвим друкчија акција заједнице противу правих социјалних болести, као што су туберкулоза и сифилис, које су то по превасходству. Кад би се могли сви социјални појави, тако многоструки и сложени, да укалупе у апсолутне дефиниције, онда би се под именом социјалних болести имале да разумеју оне болести, које по своме разорном дејству претстављају један страшан и крвав трибут човечанства, а по својој појави, истрајности и природи ону групу болести које су зависне највећим делом од општег здравственог, материјалног и културног живота једне друштвене заједнице, другим речима од општег стандарда живота. А како су ти материјални, морални и хигијенски услови зависни од самог човечанства, односно од друштва — то су самим тим и социјалне болести зависне од самих људи. У њиховом страшном сејању смрти, то је можда једина утешна околност... У овој расправи ми ћемо се искључиво