Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИ НЕ

Стр. 551

Очај београдсћих стано&а: кућа-стан, у којој станују под заћуп б раднића са дбоје деце.

рају бити по превасходству социјална, економско-културна, а никако лична и искључиво медицинска. 1 ) * Туберкулоза је болест једнога друштва, V коме је очевидна оскудица јавне хигијене, правилне народне исхране, рационалног рада, културног живота! И што год је та оскудица већа, у толико су повољнији услови за њено ширење, за њен смртоносни пир! Ми немамо тачну статистику кретања туберкулозе у Југослави.ји. Али и оно што имамо, и што је огромно далеко од правог стања, показује сав ужас језиве слике тубер'кулозног монструма смрти. ') У читавом низу својих чланака и осеја, објављених за десет година у назад у нанпш дневним листовнма или часописима, ја сам нледирао за што одлучштју соцнјалну акцију противу туберкулозе. Та.ј ме је став довео у ласкаву и пуну части везу јса лашом пајауторнтативнијом установом, Лигом протпв туберкулозе, чији сам генерални секретар од последњег избора часииштва. За ово време мога рада у Лиги, опазио сам да многи лекари, иначе врло активни члановн Лиге и велики, заслужип фтизиолози, губе из ви;ш. факат, да проблем туберкулозе није по превасходству лекарски иего социјални ироблем, п да ирема томе борба протнв туберкулозе нма да буде социјалног, а ие уско медицинско!" карактера. Други опет, мање истакнути лекари, често иду тако далеко у своме професионалном или стручљачком егоизму, да их сама појава појединих борбених социјалних делатника на пољу сузбијања туберкулозе отворено избија. нз културног такта!

Тако према статистици Средишног уреда за осигурање радника на 100 умрлих осигураних радника 38 су умрли од туберкулозе; од уписаних 474.610 чланова уреда боловали су годишње 21.000 од туберкулозе. Од 3.574.000 дана боловања осигураних радника у години, било је 710.644 дана боловања осигураника од туберкулозе, што чини нешто јаче од једне петине свих болесничких дана! Према Д-р Швајсовој статистици умирања од туберкулозе, ми долазимо на прво, најужасније место: у Данској на 100.000 становника умире од туберкулозе 72; у Канади 88; у Холандији 100; у Енглеској 106; у Немачкој 133; у Норвешкој 156; у Београду 338, у унутрашњости државе око 400! Док према тврђењима социолога Д-р Естен Симона, изведеним на основу статистичких података, у средње уређеним културним државама умире од туберкулозе сваки седми грађанин; у слабије културним државама сваки шести; при најбољим друштвеним приликама у најнапреднијим државама Европе и Америке сваки десети — дотле код нас од ње умире сваки четврти грађанин! На Балкану су само Бугари у очајнијем стању од нас; у Европи само један крај горње Мађарске, а у целом свету још само остррс Мадагаскар! Према службеној статистици санитета умрло је у Београду: 1927 године од тубер-

Из Ломине улице: Стан — једна шупа — станује радник са троје деце. кулозе 20,12% (590 лица) од целокупног морталитета; 1928 год. 22,97% (739 лица) од општег морталитета; а 1929 год. тај се проценат пење на 23,73% (891 лица).

ждеру њене аветињске чељусти, и спасле би се милијарде динара нашој привреди! Ниједног момента не треба губити из вида, да је туберкулоза у суштини социјална болест, код нас по несрећи још и народна болест, и да средства у борби противу ње мо-