Општинске новине

Стр. 654

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Али, умањивање туберкулозне смртности није још сигуран знак да је наступило и умањавање туберкулознога обољевања уопште. Напротив, судећи по извесним знацима могло би бити и обрнуто: вероватно се сада само дуже болује и спорије услед лечења умире. Јер сва ова набројана позитивна средства знамо да су палијативне природе: уреди за социјално осигурање у болести ограничено и недовољно лече, радно време у привредним предузећима није ни довољно ни систематски смањено (хлебари, келнери, кућна производња и друго), а диспансерски извештаји сами нам указују на сву недовољност своје племените акције. Београд се највише брани — у погледу броја тубркулозе смртности — великим и непрестаним имигрирањем физички најјачих елемената, који му прилазе из привредних разлога... Затим, велики број туберкулозно оболелих окончава у земунској болници и у својим завичајним местима, што не улази уопште у статистику београдске смртности. Те случајности, и несумљиво повећана социјално-медицинско-санитетска интервенција, боре се сада више но раније са крајњим последицама туберкулозе: са умирањем. Али непрестано обарање хранбеног стандарда неће, не може бити у стању да заустави ширење туберкулозне инфекције: да радикално умањи сушичаво оболевање.

Профилактика противу умирања од туберкулозе, и профилактика противу оболевања од ње — две су различите ствари. Прва је релативног, а друга апсолутнога значења. За прву је диспанзер, болница, санаторијум и уопште медикално-дијетална терапија, а за другу — фигуративно речено: модерна млекара, јевтина месарница, добар хлеб, снабдевена пијаца са намирницама, хигијеничнији станови и слично. Неко је врло умесно и мудро казао: јевтин хлеб је највећи непријатељ коховој бакцили... Комунална апровизациона акција на пијаци може да буде од далеко већега значаја, него икакав централни хигијенски завод. Велика од скора времена лансирана антитуберкулозна акција у Београду — која већ ствара филантропско расположење код свих мисаоних грађана — треба једновремено да нас сачува од једне могуће сугестивне илузије: да је туберкулоза сва само у туберкулозној бакцили... .Јер, код нас већ постоји раширено мишљење — чак и код неких лекара — да је туберкулоза само толико социјална болест, колико је за лечење оболелих нужно имати социјалних средстава и жртава. Треба тежити оној хигијенској ситуацији, у којој ће Општина, са својом интервенцијом, стајати испред свих диспанзера, болница, санаторијума!... Антитуберкулозне страже треба поставити прво на пијацп животних намирница!...