Општинске новине

Стр. 674

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

округло, земунски грађани преварени су годишње за око 1,000.000 дин. Према овим подацима сигурно је да потрошачи млека у Београду плаћају за воду и обрано млеко најмање 10 милиона годишње". Београд данас плаћа литар млека просечно 3.75 дин. Ова просечна цена држи се од августа прошле године. Под претпоставком извођења рационалне организације снабдевања млека франко продавница, и то првокласна и хигијенска роба, не би коштало више од 2.50 до 2.75 дин. Нека се ово млеко продаје по 3.25 литар то би значило не 0.50 дин. већ далеко више према данашњој просеЧној цени пошто треба узети да је литар данашњег млека које Београд пије по квалитету, хигијени и хранљивости раван упола будућем млеку. Али узмимо да појевтињење није веће 0.50 дин. по литру, то би значило смањење годишњег издатка за млеко са око 8 мил. дин. За суму коју је издао за млеко у 1930 Београд би под новим приликама могао да комсумира три милиона литара више, а по издашности и хранљивости тродупло више. И питање организације снабдевања хигијенским и јевтиним хлебом налази се у проучавању. Општини је поднето неколико понуда за подизање модерних фабрика хлеба. По изјави једнога понуђача просечна цена хлебу у Београду не би била већа од 2.50 дин. Данас износи око 3.70 дин. То би значило појевтињење са 1.20 дин. по килограму. Нека би било и само 0.80 дин. тј. 2 /з од предочене суме па би уштеда била огромна. Природно, и овде као и код млека користи V погледу квалитета, хигијене и хранљивости, не могу се премерити одређеном количином новца. Ако узмемо да Београд троши дневно 80.000 кг. хлеба онца би се, у пооеђењу са данашњим пенама, могла да постигне уштеда од 64.000 дин. Месечно она се пење на 1,920.000 лињ. а годишње на 23 милиона динара или близу 100 динара на главу. Дакле, организовано снабдевање млеком и рационална организација производње хлеба донели би Београду годишњу уштеду више од ?0 мил. дин. и то по рачуну данашње минималне потрошње. Овој финансиско? уштеди. која би утицала на ппомене кућњег буиетиоања и снабдевања, треба поибоо1ати и остале користи V погледу здравља и хоанљивости. Роља и 1 'ача исхпана иесумт-киво би лгтипчла нп смањење пропента. оболења од туберкулозе и уопште допринела бољој здоавственој конституцији беогоадског становништва., која V данашњем стању хигијенских поилика и исхрана, захтева огроман апаоат сопшалнохиги1 'енског и санитетског стаоања. Користи на овој страни не могу се прорачунати новцем. Боље рећи, оне су тако велике да се не могу уопште упооеђивати новчаним воедностима. Оне би се временом осетиле у оп-

штинском буцету, у увећању продуктивитета личнога рада, у јачем степену ^задовољавања културних потреба, у слабљењу социјално штетних појава итд. Још неколико карактеристичних појава у данашњој београдској трговини .... У претпрошлом броју „Београдских.Општинских Новина" говорили смо о нелојалној конкуренцији и трговини на отплату као двема новим појавама у развитку и раду трговине и привредног живота престонице уопште. Та излагања треба да допунимо неколиким чињеницама, које су после тога дошле. Код питања нелојалне конкуренције треба истаћи да је Београдска Трговачка Комора поднела десетак тужби противу неколико трговачких фирми у Београду За неке фирме поднето је и више тужби те ће им бити суђено за дела у поврату. И тако ће за кратко време питање нелојалне канкуренције у београдској трговини доћи и пред судски форум. Веровати је да ће то утицати на подизање трговачког морала, а потрошача спасти положаја да лаковерно постаје жртвом несолидног рада. И питање трговине на отплату кренуто је са мртве тачке. Концем марта у Загребу је одржана конференција претставника привредних комора, ко.ја се бавила искључиво претресањем овога питања. У главном говорило се о доношењу једног закона кошм би се регулисала трговина на отплату. У прилог несолидног рада ове трговине у данашње доба, сем неколико изузетака, изнета је маса просто поражавајућих докумената. По њима би се пре могло закључити да је по среди ординарна пљачка, него ли трговачки гтосао. Обзиром на овако стање у начину овога пословања мислимо да би, пре но што се буде донео закон, требало спровести неколико радикалних мера у циљу заштите потрошача. На име, требало би створити могућност тужења фиоме, на основу закона противу сузбијања скупоће, у сваком случају где се утврди да. зарада прелази 25 плус 10 = 35% (Закон о сузбијању скупоће сматра допуштеном трговачком зарадом 25% којој ми додајемо још 10% обзиром на већу компликованост трговачког посла на отплату). Природно, ово би само делимично заштитило интереСе потрошача, док би се интегрална заштита интереса — и потрошача и трговца — могла да постигне доношењем једног савременог закона, који не би спутао трговину на отплату, већ јој установио смернице по којима се има да развија као нов метод пословања у нашој трговини сједне и корисног начина по потрошаче с друге стране. Овога пута ћемо указати на још неколико интересантних појава у београдској трговини .