Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 677

потреба. Кривица за ово је у главном на страни трговине. На њој је да у београдског потрошача поврати поверење у вршење своје функције дистрибуције добара у границама допуштенога и да између себе и потрошача створи нормалан однос на бази узајамног поверења. Циљ трговине није у томе да муштерију превари, већ да је задовољи. А да су у изнетим случајевима муштерије платиле у први мах тражене цене како би се овакав посао могао да квалификује? Ове појаве заслужују да београдске трговачке организације о њима озбиљно поразмисле. Гест београдске Трговачке Коморе, која је поднела десетак тужби противу нелојалне конкуренције заслужује да буде још подвучен. Кретање цена у првом тромесечју Како се кретало коштање исхране у Београду у првом тромесечју ове године можемо да видимо из општинске статистике о кретању цена животних намирница, која се објављује редовно свакога месеца у Београдским Општинским Новинама. Из посматрања кретања цена у овом тромесечју према истом у прошлој години опажамо да све цене животних намирница нису биле подложне истој тенденцији. Неке су опале, док су друге порасле. Исто се тако примећује да су биле у порасту извесне цене, које су, по општој тенденцији која влада на тржишту, требале да падну. Анализа цена по појединим групама артикала пружа ове интересантности: 1) Цене брашну остале су непромењене, сем незнатног пада код белог. Међутим, у истом времену цене брашну на београдској берзи овако су нотирале (на дан 26 марта):

ог. г. бачке станице бр. 2 „ ,> бр. 5 „ бр. 6 бр. 7

1930 345—335 310—300 250—240 185—175 145—135

1931 265—245 230—215 195—185 185—175 145—140

Видимо, дакле, пад цена све до петице, док се шестица и седмица држе на истом нивоу. А баш у овим двема врстама лежи гро потрошње. Да цена није и овде пала има да се једино благодари картелу млинара, који на рачун снижења цена белом брашну одржавају високе цене црном. Ово долази до изражаја и у кретању цене хлеба. 2) Хлеб пшенични црни коштао је у фебруару 1930 3 дин. у марту 3.22 дин., а у марту ове године 3.25 дин. Хлеб пшенични бели у фебруару 1930 коштао је 3.75 дин., у марту 1930 4.25 дин. на кОјој се цени држи и данас. И поред тога што је у истом међувремену пала цена пшеници и брашну, црни хлеб је поскупио, а бели се одржао на истој цени. Како се црни пшенични хлеб у Београду највише троши то значи да је београдско становништво у првом тромесечју ове године,

према истом периоду у прошлој, имало увећане издатке на хлебу. Треба опет подвући да између цена пшенице и брашна с једне и хлеба с друге стране влада толика дисхармонија да комунална политика пред овим фактом не може остати скрштених руку. Кукуруз је почео 1930 са 120 один., а завршио са 87.50 дин. 100 кг. Међутим, цена кукурузном брашну у Београду остала је на непромењеној висини од 2.75 дин. 3) Велике промене имамо код сировог меса и масти. Цене готово свој роби ове групе према првом тромесечју прошле године знатно су опале. Какве су изгледале цене у марту 1930 и 1931 показује нам овај преглед (дин. за килограм): март 1930 1931 Говеђина 15.— 17.66 Телећина 23.75 22.62 Јагњетина 21.06 18.68 Свињетина 23.— 19.37 Сланина сирова 22.45 13.50 Маст свињска 23.98 15.29 Сало 23.12 15.23 Као што се види, осим говеђине, цене свих производа ове групе су пале. Највећи је пад код сланине, масти и сала. Опадање цене по килограму износи: код сирове сланине 8.95 дин., код свињске масти 8.69 дин., код масти 7.89 дин. по килограму. Пад цена свињском месу износи, напротив, свега 3.63 дин. те се овде опажа несразмера у падању цена масти, сала и меса. То се по свој прилици има приписати чињеници да се, услед палих цена, повећала потрошња свињског меса, која је утицала на слабије попуштање цена. Пад цене јагњетине по килограму износи 2.38 дин., телетине 1.13 дин., а код говеђине имамо поскупљење за 2.66 дин. И у овој групи производа, као и код хлеба, имамо један апсурд. Он се огледа у томе што су и поред пада цена сировом месу, цене месарских прерађевина остале скоро на истом нивоу. Уз то су задржани и стари методћ израде ових производа, који садрже могућност врло великог фалсификовања. 4) У погледу кретања цене рибе нема зналајнијих промена. У ово годишње доба риба је обично најскупља. 5) У групи млека и млечних производа имамо према прошлој години појевтињење. Просечна цена млеку је спала са 4.25 на 3.72 дин. Нешто мало су по.јевтинили масло, кајмак и сур, али је то појевтињење далеко испод оне марже која претставља снижење цена у трговини на велико. 6) Ове године смо имали врло интересантно кретање цена код поврћа, које је било условљено развојем временских прилика. Како је овогодишња дуготрајна зима утицала на цене најважнијег поврћа ове сезонс види се најбоље из овог поређења: