Општинске новине
Стр. 676
ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ
данас случај са наведеним примерима, онда наступа неминовно економско слабљење и осиромашење потрошача. А то свакако није у интересу трговине као целине. Стога је лужкост трговине да утиче на отстрањење оваквих појава из своје средине. Борба прот ;иву несолидног рада у београдској трговини треба да потекне од самих трговаца. Другу групу трговине са несолидним ценама претставље већи део оних радњи, које раде на отплату. Овде несолидне и претеране цене као да су постале правилом. Муштерија се у погледу кквалитета вара, а у погледу цена пљачка. Дизање нормалних цена у овој трговини иде за 100 и више од сто. Само овде имама случај подређености положаја потрошача према трговцу. Економски слаб потрошач није у могућности да реагира на високе цене. Он је жртва свога економски слабог стања. Трећа појава на коју желимо да укажемо, јесте однос трговине према потрошачком свету. Пре рата у Београду, као и свугде другде, трговачки сталеж је био стабилан. Трговачки регистар је показивао ретке промене. Таква средина имала је свој морал, своје обзире, своје традиције. То су били нека врста закони развитка и делања трговачког. Прекршење утврљених принципа било је ретка појава. Београдска чаршија, једном речи, у сваком погледу била је компактна, јединствена и стабилна. Оно што би штрчало или изишло из утврђених оквира морала и традиције, лажних банкротстава, несолидне рекламе и рада уопште. Потрошач је у трговцу имао пуно поверење; слободно је улазио у радњу; није се бојао да ће бити преварен у погледу квалитета и цене. Однос између трговине с једне и потрошачке публике с друге стране био је потпуно нормалан, јер је трговац према потрошачу имао и неговао дужне обзире. Сада, међутим, у овом погледу ствари су се битно измениле и у последње време показују тенденцију бржег мењања и то на горе. У општој промени после рата свега и свачега изменио се и однос трговине према потрошачу. Нестало је раније стабилности, домен трговачког рада проширио се знатно, а структурелне промене у трговини су постале изванредно велике. Нестало је раније компактности и јединствености; у трговину је ушло и сваким даном улази све већи бро.ј нових елемената. Што је главно ово ново преовлађује. У таквој ситуацији стара београдска трговачка чаршија нема снаге да наметне и продужи своје традиције, да свој пословни морал прошири и одржи. Напротив, утицај старога дела све је мањи. Нови, пак, који се рађа нестабилно, који не улази у трговину да би у њој остао, већ „проба срећу" као са сваким послом (овакових је нових послератних трговаца врло много) налазе свој рачун у општој по-
ремећености, у отсуству пословног морала и традиција. Ето ту, у отсуству схватања трговачког позива код новога елемента, лежи главни узрок свим рђавим појавама, које се данас све видније запажају у београдској трговини и које претстављају опасност по нормални развитак уопште. Само се тиме може да објасни данашњи однос између једног дела београдске трговине с једне и потрошача с друге стране, који искључује код последњег могућност ма каквог поверења. Овакав трговац ствара неповерење потрошача према трговини и трговцу уопште. Потрошач, који једанпут буде преварен било рђавим квалитетом било претераном ценом психолошки се окреће и негодује противу сваког трговца, противу трговине као привредне гране уопште. Он сваки свој случај у принципу генералише. То је у менталитету потрошача. Данас, међутим, велики део београдске трговине о Овоме не води рачуна. За њу је потрошач обични предмет искоришћавања. Оваква трговина не обрађује свога потрошача; њој је циљ да га намами, а свеједно јој је хоће ли га задржати или не. Свакако се не може претпоставити да ће муштерија који је првобитну цену на шеширу снизио за 90 дин., а на мантилу за 500 дин., ући поново у исту радњу па ма му се извесна роба и џабе давала. Тај неће никада ући у исту, али ће тешка срца улазити од тада у сваку другу. У њему је створено предубеђење о трговачкој несолидности уопште; појединачно искуство за њега је довољно да створи генерални суд о трговини уопште; он претпоставља да ће на исту појаву наићи у свакој радњи. То исто важи и за безобзирно искоришћавање потрошача путем несолидне и нестварне рекламе. И у овој по.јави врло добро се види колико су поремећени и ненормални односи између трговине с једне и потрошача с друге стране. Као неминовна последица овако измењеног односа све више се губи у београдској трговини везаност муштерије за извесну радњу. Као што рекосмо, несолидан рад једнога дела. и појединца изазива код потрошача генералисаље, овај губи поверење и према трговини односи се опрезно. Нашег потрошача, чији је менталитет још увек доста примитиван, подложан јаком психолошком утицају речи и рекламе и који још није развијен да сваку рекламу — усмену или писмену свеједно — контролише чињеницама, лако је завести. Али када једном дође до сазнања да је заведен и преварен онда га је необично тешко разуверити да му се то не би десило у свакој трговачкој радњи. Однос између њега и трговине постаје ненормалан; муштерија. после таквог уверења лута од једног трговца до другог; неће ни у ком случају да се стално веже за једну или две радње. А то је штетно и по трговину и по рационално задовољавање животних