Општинске новине

Кроз Београд:

В. ВоЈиновић-Пеликан,{ СЛИкар ђЈедан дан Средњег века у Веограду — Слала у порти цркве Св. Марка —

У суботу 9 маја ове године извршено је освећење темеља велелепне катедрале Св. Марка, која ће красити Београд, Овом чину присуствовали су г.г. изасланик Њ. В. Краља, Њ. Св. Патријарх Варнава, претставниди Београдске општине: г.г. Д-р Милослав Стојадиновић и Никола Крстић и многобројно грађанство Београда. Нова катедрала, чији су пројектанти браћа Крстић, изградиће се у стилу Грачанице, само ће унутрашњост бити прилагођена новоме духу. Досадања црква Св. Марка самим

лико дотакнемо историјата саме цркве и гробља око ње. Ово последње нарочито, јер према онима који су пре непуних стотину година тамо сахрањивани да се закључити, још једном више, колико је културног значаја осим војничког — придавано Београду у његовим најранијим моментима. I Кад је најстарије београдско гробље које се налазило између данашње Бранкове улице и Варош капије постало недоволЈНО за

Моменат осбећења камена темељца ћатедрале Св. Марка тим сићиће на ступањ капеле, али одлука да она остане и даље човечна је и симпатична јер та црквица као и терен на коме се налази носе на себи печат једне непосредне епохе важан по живот Срба под Турцима и после. Осим тога биле су врло интересантне и романтичне досадашње славе мале црквице, њих деведесет и пет на броју, па како изградњом нове катедрале долази у питање и досадашње одржавање чувеног црквеног вашара у порти, то нас је тај чин побудио да у неколико редова сачувамо физиономију и сликовитост народних обичаја на дан Св. Марка у порти његове цркве, и да се унеко-

Њ.Сђ. Патријарх Г Варна&а, потпретседници Београдсће општине г. г. Др. М. СтојадиноВић и Н. Крстић са сђештеницима и грађанстбом после осбећења сахрањивање мртвих око 1828 године, дошло се је на идеју да се гробље премести далеко ван вароши. То „далеко" односило се на подножје познате Чупине хумке, брда, које се је у тој епохи издизало као највише и најближе Београду. То брдо, у ствари данашњи Ташмајдан које је тада било много веће а што се и данас може утврдити по конфигурацији терена. Између Батал-џамије и тога брда био је празан, благо уздигнут терен, и одлука је пала да се на томе терену оснује гробље, јер је доста био удаљен од