Општинске новине

Стр. 682

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

њих трескају у колу Вишњичани и Ресничани, кипте у зноју зајапурени а за уветом заденут јоргован клизи по ознојеном образу. На месту где је Султанов изасланик признао окупљеним Србима независност, прже се мекике на зејтину; услуга је потпуно антисептична; мекиџија у исто време продаје и дрвене виљушке од босанске јаворовине по динар комад, и потрошачи сами набадају вруће мекике по зејтину из плеха. На другој половини Чупиног брда које је још заостало, а на коме је спаљен.Свети Сава цигани разапели черге и кувају ручак у црне бакраче обешене на три укрштене мотке над огњиштем! На гробу Ђуре Јакшића точи се пиво из буради и набијају алке на флаше с пивом. Срећни погодак носи флашу пуну пива за динар. — „Овамо народе, овамо народе! Чудо, чудо, чудо! дере се искревељени кловн испред циркуса „Арена". Испред истог циркуса Личанин један, раденик незапослец добављен са Берзе рада, дува у излупану трубу и по стоти пут, промукло, објављује да је „сад баш почетак прве преставе". Шлагер за овогодишњи вашар јесте Мики Мауз. Купују га сви од реда; банка комад. Купују га и сељанке коЈе више не веруЈу у траве „навалу" и „милодух" па мисле да је Мики Мауз нека амајлија која ће им остварити жеље. Уколико пада ноћ, вашар се све више тресе. Придолазе све нове групе: чиновници из канцеларија, даме из салона, радници с посла. Шећерџије и колачари пале кар-

Сеоске лепотице на Марћовдансћом башару у Београду битске лампе и почиње око старе цркве једна ноћ карневала, као некада ноћи у средњем веку. * Кад почетком маја месеца земља отвори своја недра, на радост земљорадника, као какву велику књигу са безброј листова, некако баш у то доба падне и празник Марка евангелиста. Земљорадничка Палилула од пре

сто година правилно је схватила значај тих првих дана пролећа и изабрала је Светога Марка за свога патрона. За сваким орачем из београдске Палилуле корачао је тих дана преко њива и Свети Марко и с отвореним је-

„Доћтор Магије" на Башару ћод цркбе Св. Марћа мами публику

ванђељем, Он преврћући јеванђеље, орач преврћући земљу мислили су педједнако на Христову приповест о семену баченом крај пута... Из тога доба још, из доба кад се орало кећ од Таковске улице па ка Тркалишту где им је и запис био, нераздвојни су били Свети Марко и Палилулци. Нераздвојни до данас. Додуше нема више Палилулаца у чакширама и појасевима, али зато и данас, после деведесет и пете славе на јабуци црквеног барјака изнад слике Марка Евангелисте стоји од бакра израђени орач, фешти земљорадничке и сточарске Палилуле. И једном бар у години тај орач са врха барјака понет снажном руком праунука старе Палилуле учини у ваздуху неколико бразда од старе цркве до старог записа; запис је некада био под традиционалним брестом чије су жиле пропуштале извор свеже воде, а данас је тамо леп савремени парк, а извор се вратио у земљу. Потпуно другарски! Вратили су се у земљу и они који доношаху литију до тога извора; нема их више. Стоје само по породичним збиркама овештали њихови пачалуци, црвени појасеви, по која кубура и под старом стре-