Општинске новине

Нрилози за историЈу Београдске општине:

Вера Јовава Дравића, б. апс. права ђ Финансирање БеоградсКе општине од 1882—1928 Год, (Схудија награђена Као СветосавсКи темат на београдсК.ом университету I. наградом Општине београдсће) (Пасхавак)

Специјални намети су врло слични чистим таксама; разлика је само та, што њих плаћају само власници извесних добара, која добијају неком услугом, коју општина врши, специјалну корист. То су таксе на тротоаре, канализацију, чишћење улице, изношење ђубрета итд. Сумаран њихов износ у буџету је дин. 7.500.000.— што чини 17% од целокупног прихода такса. Чисте таксе су оне које претстављају вредност једне услуге. Такве су таксе све оне које се налазе у буџету, а које нису ушле у састав оних трију изложених група. Најглавније од тих су:

Такса за запремања земљишта

8.000.000 за истицање и држање фирми 2.500.000 на странце за бављеље у Београду 3.500.000 на новчане заводе од чисте добити 1.000.000 санитетска 725.000 гробљанска 2.100.000

што чини од свих прихода од такса

Прво што би требало предузети на побољшању прихода овог извора била би реорганизација чиновништва и статистике. То је главни узрок реорганизације наплате свих финансиских недаћа.

18,6»/ 5,8°/о

2,3»/о 1,7» 4,8"

Пошто су изложене ове таксе по групама, треба се обазрети и на целину и испитати какав је целокупан приход од њих и да ли су довољно продуктивне. У буџету прихода који износи 180,000.000 таксе дају једну цифру од 42,994.000.—, што чини 23,9%. Овај приход није онолики колики би требао да буде, и могао би бити много већи. Разлог овоме је: 1) онај главни недостатак у нашој општини, а то је неквалификовано чиновништво и рђава статистика; 2) недостатак у законским прописима у којима се код неких такса не предвиђа никаква казна за она лица која покушају да избегну плаћање; 3) напослетку у томе што се извесне таксе, на које Општина има права и које су у закону предвиђене, уопште не наплаћују (случај с таксом на ноћно седење по јавним локалима), или се наплаћују сразмерно у врло незнатној суми (као што је случај код таксе за чисту добит од новчаних завода и код таксе за рекламу).

Трећи извор општинских прихода чини њена привреда. По буџету у општинску привреду спадају: водовод, канализација, паркови и вртови, капитал, циглана, закупнина на земљиште и зграде итд. Износ свих ових прихода даје дин. 23,995.505.—, што чини 13,3% целокупног општинског прихода. Најпродуктивнији од њих је водовод, који даје 25% прихода од све општинске привреде. Сама водоводна такса, која је као што је већ речено, једна врста посредне порезе, даје дин. 6,000.000.После водовода највећи приход добија се од закупнине општинског земљишта и зграда. Општина београдска је огромно богата у својим имањима, која су за 1927 годину била процењена дин. 1,221.111.253.30. Приход, међутим, који се добија од њих .је свега дин. 3,500.000.—, што би дакле износило 3"/„о. Али, како највећи део општинског имања иде на паркове, који не дају скоро никаквог прихода јер су стављени на уживање грађанима, а велики број општинских зграда уживају бесплатно разне хумане и државне установе, то се не може овде много Општини замерити због овог малог прихода који добија од својих добара. Приходи које добија Општина од капитала сачињавају разни ануитети од датих дугова Управи Трамваја и Осветљења. Они чине суму од 5 милиона динара. Поред ових постоје разни мањи приходи, као приход од продаје таблица за кућне нумере, од сточних пасоша и признаница, од новчаних казни итд. Међу овим приходима има један који се увеличава из године у годину, а то је приход од паса и за приватне