Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 691

Дибоа, расходи учињени за водовод су необавезни општински расходи, које она чини из својих сопствених побуда. Ово је доиста случај код свих мањих варошких општина, где постоји могућност снабдевања водом са друге стране (из бунара или чесама); међутим, код општине једног великог града, као што је Београд, не може се никако водовод подвести под необавезни општински расход, јер је вода неопходно потребна за одржање становништва, па би и држава интервенисала у недостатку општинског старања... Овде се водовод третира као необавезни расход, из разлога што је то у ствари једно општинско предузеће од кога она има велике користи и за његово оснивање ни сама не би чекала државну интервенцију... Четврту групу расхода сачињавају они расходи који произилазе из разних општинских обавеза. То су расходи на отплаћивање неких мањих зајмова, који се подмирују редовним општинским приходима. Ту долазе ануитети Државној Хипотекарној Банци и Народној Банци у суми од Дин. 11,126.880.годишње. аутобусе (који је за 1927 г. предвиђен са дин. 200.00Г).—, а за 1928 г. са дин. 500.000.) 11риходи о ко.јима се до сад говорило јесу редовни приходи Општине, и они се по.јављују сваке године у општинском буџету. Поред ових постоје и ванредни општински приходи, који нису стални. У буџету за 1927 годину њих чине: дуговани приходи од разних ненаплаћених такса, пореза и ануитета од У. Т. и О., остатак готовине на концу 1926 године, по завршном рачуну (динара 9,874.471. ), неподигнута калдрмина код Хипотекарне Банке итд. Други део општинског буџета сачињавају расходи. Подела њихова према буџету је на редовне и ванредне, а ови се даље деле на личне и материјалне. Међутим, при проучавању расхода, нећемо се служити овом буџетском поделом, већ ћемо их расматрати по овим групама: а) Расходи наметнути од стране државе и обавезни за Општину. б) Расходи за одржавање саме Општине. в) Необавезни општински расходи. г) Расходи који произилазе из општинских обавеза. Под обавезним општинским расходима разумеју се они расходи које Општина чини за извршење извесних задаћа наметнутих од државе и на које ју извршење држава приморава. Ови расходи показују у буџету једну цифру од 27 милиона, што чини 15% целокупног буџета расхода. Од тога највећи део (Дин. 3,500.000.—) долази на закуп зграда за државне потребе (Првостепени Суд, Пореска одељења и т. д.). Остатак (Дин. 23,500.000.—) иде на плаћање пореза држави за општинска имања, на помоћ сиротињи, санитет и т. д. Другу групу расхода образују они издатци који се чине за одржање саме Општине. Ту спадају расходи на одржање општинских зграда и лични расходи — за чиновништво. Укупно сума ових расхода (личних и материјалних) даје скоро 24 милиона, што чини 13,3% целокупног буџета расхода. Необавезни општински издатци су они које она чини из своје сопствене воље, и који су обично упућени на улепшавање и подизање града. Ту долазе ови расходи: за водовод, канализацију, паркове, нивелацију и регулацију града, чишћење вароши, помоћ појединим хуманим установама и т. д. Сума ових расхода износи близу 82 милона, што чини 45,5% целокупног буџета расхода. Међу овим необавезним расходима има неких, код којихбисе могло јавити питање, да ли су они обавезни или необавезни за Општину. То је случај с водоводом. По П.

Горња групација расхода односи се само на оне редовне општинске расходе, који се перманентно показују у буџету. Поред ових расхода постоје у буџету и други, а го су ванредни општински расходи, који за 1927. год, износе суму од Д. 54,582.373,27.Сви ови расхоДи подмирују се из зајма, т.ј. из ванбуџетских општинских прихода. Они се употребљавају за ванредне општинске потребе, као подизање пијаце, калдрмисање улица, откупљивање имања за регулацију вароши и т . д.

Као што је већ речено буџетска подела расхода је на личне и материјалне, од којих на личне иде Ј А. [25%], а на материјалне 3 /4, [75%]. Према буџету за 1927. годину лични расходи показују суму од 45,134.800.—, а материјални 134,865.000.—. Однос овај није онакав, какав би требало да је. Лични расходи су и сувише велики према материјалним. Материјални расходи, који садрже велике издатке на зидање, калдрмисање, подизање паркова и т. д. — свега су трипут већи од личних расхода. Лични расходи су расходи на чиновништво, кога има врло много у данашњој Општини, и на које иде цела V 4 редовних општинских прихода. Смањивањем ових расхода, т. ј. смањивањем броја чиновништва, добила би се двојака корист: 1) била би знатна уштеда у буџету, 2) неред који долази услед његовог великог броја поступно би ишчезао. Буџет Управе Трамваја и Осветљења је потпуно одвојен од Општинског буџета. То је буџет опцггинског предузећа, које има