Општинске новине

БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ СЛУЖБЕНИ ОРЕАН ОПШТИНЕ ГРАДА БЕОГРАДА

Излази двапут мееечно

Београд, 15. мај 1931.

Година Х1ЛХ — Број 10

Годишња претплага 150.— дин. На пола године . . 80.— дин. Претплату слати на чећов. рачун бр. 54,300 Поштан. Штед. Београд

У р е дн и к: Слободан Ж. Видакобић референг за шгампу О. Г. Б.

Уредништђо и администрација: улица Краља Петра број 26/Ш Телефон 65-27

Др. Милослав СтоЈадиновић, потпретседник Општине беогрЗДске

ПолозћаЈ општинсКих слуЉбенића и ново општинсћо законодавство

Ако сви знаци не варају, предстоје нам крупне самоуправне реформе које ће дати нове снаге и полета самоуправним телима. Последња декларација Министарског савета која специјално додирује питање нове организације градских и сеоских општина залога .је да се на крајње решење ових питања неће дуго чекати. Истина, у тој декларацији не говори се нарочито о самоуправним финансијама али ми сматрамо да у кратким напоменама о томе да ће се донети чим пре Закон „о организацији и раду општина" несумњиво је мишљено и на усавршавање оних облика комуналног живота који иду у веома важну област финансирања, како у погледу начина тако исто и у погледу самих извора прихода, који ће бити јасно одређени и дати више потребне једнообразности. Та два момента: извори прихода и начин употребе истих који се кроз буџет у главном унапред одређује биће обрађени најправилније у посебном Закону који предстоји и, није искључено, може да претходи доношењу Закона о општинама, што је у оквиру старања Краљевске Владе да то питање цени са гледишта законодавно-политичке и социјалне целисходности. У сваком случају и ово је једно важно нитање чије скоро решење намеће потреба снажења и правилног развијања наших самоуправа у будућности. Питање положаја општинских чиновника, њихова заштита и регулисавање дужности и права чини такође једно од веома важних питања из комплекса оних која ће се решити кроз очекивани Закон о организацији и раду градских и сеоских општина. Ми

му са своје стране придајемо особиту важност, руководећи се при томе како обзирима према општинским службеницима у опште тако исто и, пре свега, обзирима снажног напретка самоуправних тела и народне целине која има највећег интереса да општина буде снажна и напредна. Тврдити да нема иапретка у општииама без доброг и способног службеничког кадра значи ништа друго него истицати оне просте истине које су осведочене у дугом развитку самоуправних тела наше др. жаве као и других народа. Отуда треба правилно схватити захтеве представника Удружења општинских службеника, као захтеве који никада не напуштају алтруистички оквир пажње и љубави према општинама и народу, напослетку као захтеве у чијем остварењу они с правом гледају средство за јаче оспособљавање своје ради вршења поверених им дужности, сада у оквиру постојећег законодавства, сутра у оквиру проширеног, савременог и једнообразног за целу нашу државу. И када се има посла са једним друштвеним редом који и у погледу својих циљева и метода борбе стоји на тако алтруистичком гледишту, који тражи регулисавање свога положаја да би кроз задовољавање својих најелементарнијих потреба могао задовољити опште интересе које никада не губи из вида онда је и то, ван сумње, разлог да се оправданим захтевима општинских службеника изиђе на сусрет. Разумљиво је што је и представка делегата општинских службеника са последње конференције у Београду правилно оцењена на меродавном месту. Представници овога