Општинске новине

службеника. У ранијим деценијама општине су служиле готово искључиво као средство за освајање политичке власти, мање или нимало за остварење циљева радне општине. Краљевина Србија која је имала интензиван политички живот није могла дати и образац општине чију бисмо ширу делатност могли утврдити и на привредном, социјалном и културном пољу. Чак ни градске општине, мање као и највеће, пренебрегавале су дужности ове врсте, оне које су иначе биле ретко активне у борби око конституисања општинских управа. Али зло је долазило отуда што се у нас остајало само на томе, и што се живело у уверењу да је избором општинских управа исцрпљен целокупан програм комуналног старања, које је, узгред буди речено, остало неформулисано па готово и незапажено чак и код угледних политичких писаца прошлог столећа, који не престају да о општини говоре само као о најмањој политичко-администратнвној јединици. Комунална политика као збир захтева за савремено уређење радне општине, новијег је датума. Она тек у новије време почиње да се развија до степена одређених програма и система, а у својој разгранатости она и нас гони да признамо важност комуналне науке онако исто као што су то учинили и сви други народи Запада. — Само радна општина може да нас ослободи оне политичке искључивости која је била фатална кроз многе деценије по развптак наших општина. Рад и здрава прегнућа народа пружају у опште једино сигурне залоге за његов привредни и морални препорођај, тако да у томе треба тражити поуздане залоге и за предстојећу реформу општине, важну и неодложно потребну за даљи полет свих снага наших. Но при томе не смемо заборавити да тако замишљена општина која се већ указује на свима странама у одблеску ширег националног стваралаштва избацује сама од себе на површину општинског функционера као носиоца радне општине,чиме се истиче његова шира важност и потреба јаче заштите његових права. Радна општина сваљује тако исто и далеко веће дужности на општинског службеника. Потребна је његова јача спрема, већа проницљивост духа у пословима чији обим стално расте и проширује се до степена разгранатости одређених система. Општина која је лишена обавеза рада из сложене комуналне области треба једнострано образованог чиновника, докле савремена општина тражи посленике који морају бити упознати са свима гранама комуналног старања, а то није ни лак ни прост посао као што се погрешно узима од људи који нису' имали прилике да посматрају изближе општински организам. Остаје још један обзир не мање важан, а то је признање непобитних чињеница да и послови пренесе-

ног делокруга постају све сложенији и тежи. Читав сплет нових Закона који ничу из саме сложености друштвеног организма изазивају потребу стручног општинског особља. Излучити из тога сплета Закона одредбе или делимичну важност ових примењујући их спрегно на рад општина исто је ако не и теже од глобалне примене појединих Закона. Општински чиновник принуђен је да прати развијање законодавства у свима његовим многоструким изражајима, да га примењује без застоја и сукоба са својом надлежношђу, на послетку да штити интересе општине и државе. И не само то. У природи односа у којима он ради и дела изгледа ми да је садржан још један захтев који чини његов положај сложенијим од положаја државних чи. новника. Рад у оиштинама има своју нарочиту психологију која може бити предмет посебне студије. Општински службеник у тешњем је додиру са народом, његови су послови лакше прегледни, непосреднији, више приступачни свакоме и лакше изложени критици. Таква је природа комуналног живота да сваки грађанин може лако да проникне у тајну и питања и прилика под којима се оно решава, да прати све перипетије једног предмета и, с правом или без права — споредно је, да се стално обраћа општинском службенику за савете и интервенције којих је добрим делом поштеђен државни чиновник. Због свога иретежно локалног карактера комунални послови дају могућности и права свакоме да проникне у њихову суштину до степена заинтересованости, које се умањују када је у питању држава у сразмери удаљености предмета од места у коме живи као и непознавања чиниоца који утичу на крајњи исход ствари. Ако неко на комуналним положајима одговара претераном осетљивошћу на заинтересованост, примедбе па и оштре замерке грађана гај је унапред дисквалификован за положај који заузима. Јер нема грађанина који не би имао нешто рећи о стварима чија је судбина у рукама општинских управа и службеника у опште. Многи гледају у томе једну незгоду, ја лично налазим да је то преимућство рада у општинама, рада чија је привлачност па и његова лепота баш у тој сталној заинтересованости грађана за ствари које мање или више засецају у њихове животне интересе. Општина је непосредна и прва власт на коју се грађанин обраћа; у њој он треба да нађе прву заштиту тако да није чудо ако прво против ње и негодује на случај да ова показује нетрпељивост и да није на висини својих дужности. Из природе тих тако сложених и особитих односа под којима живи и ради општински функционер ниче и сва деликатност његовог положаја. Било да врши послове опште комуналног карактера или послове пренесеног делокруга