Општинске новине

Стр. 740

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

да београдско становништво, расте ипак двапут брже од осталог становништва у Држави. Они који знају демографске прилике наше земље а ирате и живот Београда, очекивали су од последњег пописа скоро тачно оне резултате које је он дао. Али то је баш доказ да попис од 1929 није подбадио. Шта више, од свих места за које су били саопштени резултати последњег пописа, једино два-три што су доказала оно бројно стање које се у компетентним круговима очекивало. Међу те градове спада и Београд. Они који су сматрали да подаци од 1929 не одговарају правом стању ствари, да су показани у много мањем износу него што фактично има Београђана, тврдили су да ће то најбоље показати први попис за овим који буде вршила Држава. Тај попис, међутим, доказује у потпуности да је ранији општински попис био тачан. Ако се икад могла из резултата једног пописа констатовати тачност неког ранијег пописа, то је несумњиво овде случај. Место да буде демантован новим пописом попис од 1929, демантовани су они који су га нападали и нису веровали у њега. На тај начин, и први и трећи приговор обеснажени су сасвим. Остаје само да се види да ли је уопште било користи од пописа из 1929, да није случајно то био један непотребан луксуз који је Београдску општину доста стајао а допринео јој није ништа. Доцнији догађаји доказали су напротив, да је попис од 1929 оставио знатног трага у нашем јавном животу, да је утицао на преузимање многих управних мера па местимице, ваљда, и на само законодавство. Прва је и несумњива корист од тога пописа што је разбивена заблуда да Београд броји (још тада) 350.000 и још више становника. Машта је тај број сваког дана пењала за по неколико стотина. Да није било тога пописа, нико не би веровао 1931 године да Београд нема бар пола милиона становника. Разочарење би било веће и болније. Замерало се тада да је показан тако мали број становвника, а свет је на страни, зајмодавци у првом реду, мислио да је Београд много већи и, следствено, јачи. Овде се двоструко грешило. Пре свега, економска снага једнога града стоји истина у извесној пропорцији са бројем становника, али тај броЈ није једини елеменат економске снаге. Затим, не треба уображавати да је страни свет веровао у све процене београдског становништва. Процене имају у статистици врло релативну и ограничену вредност. Истина је да смо ми 1929 ценили београдско становништво на око 350.000, али су зато све стране публикације наводиле конзеквентно и једино правилно број од 111.740, који је нађен при-

ликом пописа од 1921. Одмах после извршеног пописа од 1929 свуда су објављени званични резултати новог пописа и добивена цифра већ се налази у многим статистичким прегледима, алманасима, лексиконима итд. Што је најважније, ми за дуго још не бисмо могли цифру од 1921 године заменити неком новом да није извршен попис у 1929 години Сад је истина, утврђено за Београд бројно стање пописа од 1931, али та констатација није званична. У питању је један државни попис, чије званичне резултаге може да утврди и објави једино Општа државна статистика. 1929 су године саопштења потпретседника г. Д-р Стојадиновића и табеле у „Београдским општинским новинама" имале службени карактер. Општа државна статистика не може публиковати резултате по појединим варошима и деловима државне територије, већ укупно за целу земљу. Док то не учини, податци од 1929 вреде као једини званични и аутентични подаци. До пописа од 1931 морали смо се служити резултатима из 1921. После осам година ти су резултати били сасвим застарели уопште;.доказ је да су у Србији сваких пет година вршени пописи становништва. Али за Београд они су били апсолутно неупотребљиви. Свакоме је било јасно да се становништво Београда за тих осам година подвостручило, да од тадашњих становника није ни половина била обухваћена пописом од 1921. Да ће крајем 1930 доћи нов државни попис веровало се, али се није знало одређено јер није било закона о попису (у ствари он је дошао 1931). Па ипак, под претпоставком да подаци од 1921 нису били тако страшно застарели и да ће сасвим сигурно нов попис у целој земљи бити крајем 1930, ипак је било потребно извршити попис становништва почетком 1929. Ево зашто. Попис од 1921 лиферовао нам је, и то само у претходним резултатима, општи број становника Београда, њихову поделу по полу, вероисповест и матерњи језик. Више од тога ми не знамо ништа. Остали подаци и обележја прикупљена пописом остала су још увек неискоришћена и непозната. Јасна је ствар да је управу Београдске општине интересовало да зна нешто више о својим грађанима, првенствено да зна за њихове професије. Подаци од 1921 нису, дакле, били само застарели; они су били још и мањкави и неискоришћени. Држава искоришћује пописни материјал постепено и публикује га увек за целу земљу. Београду се, међутим, у моменту његовог највећег напредовања, журило да утврди што скорије домашај тог напредовања и промена које су настале у његовом крилу. Он је то могао учинити само тако, ако изведе један попис за свој рачун и о свом