Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 745

V. Лапидариум. Надгробне плоче и крстаче од камена са гробова чувених и заслужних људи из Београда, затим разни кипови и берелјефи, турске надгробне стубове, опеке — цигле — из римског доба са утиснутим ознакама легиона, карактеристичне и знамените камене делове са чесама и т. д. прикупити и сместити под какав трем, који би се налазио уз музеј. VI. Народна ношња и униформе. Прикупити и, у колико је то могуће, дати израдити старинску мушку и женску грађанску ношњу из Београда. Стари типови остали су нам непознати, ну зато је довољно позната ношња из позниЈега доба, заједно са свима њеним варијациЈама из турске и грчке ношње. Та одела, тачно комплетирана, обући на манекене у природној величини са сгатуром, а нарочито верним типовима физиономијама —■ и коафирама нашега становништва из догичног доба. За почетак: бар само оне најкарактеристичније, и ставити их у добро затворене вигрине. Етнографски музеј могао би у овоме притећи у помоћ општинскоме својим дупликатима, па чак и уникатима. Од старих и мање интересантних или оних костима, које би било немогуће реконструисати, морале би се израдити лепе и детаљне слике у акварелу. Исто тако реконструисати и израдити старе службене, општинских и државних чиновника, униформе (па чак и старог општинског патролџије и униформе пожарне чете). VII. Оружје и заставе. Старо оружје, седла, ђулад, вериге и др. из старих времена. Поред лепе збирке коју је Општина недавно откупила, имаће их још и у старијих београдских породица; надати се да ће их оне радо дати музеју (у том случају ставити на сваки објекат: од кога је добивено). Нешто оружја могло би се добити и из Етнографског музеја. Нарочито ваља прикупити новије оружје из светског рата, одбране Београда. У ову збирку ушле би и заставе (ако се која може набавити), најзад и седла, коњске опреме, старинске справе за кажњавање и мучење из доба турске власти над Београдом. VIII. Стари новци и медаље. Има их у Народном музеју, збиркама појединих Београђана, а преко новина обратити се и грађанству да их приложи музеју. У ову збирку ушле би и разне комеморативне медаље, амајлије и стари званични печати у металу и отисцима, као и стари накити и ситни украси. IX. Разни званични предмети. Овамо иду поклони Београду, одличја добивена у новије време (њих нарочито истакнути на видном месту у једној витрини). X. Покућанство и приватни живот Београђана. Старински намештај из грађанских кућа, карактеристичан за некадањи патријархални приватни живот Београђана; чак, по могућности, уредити и читву собу н. пр. за примање, заједно са миндерлуцима, ћилимима, долапима у зиду и т. д. Старо бакарно и друго посуђе (тепсије, бакрачи, синије, легени, крчази и т. д.). XI. Занатски објекти. Старе занатлиске радње и дућани, као: абаџијске, бојаџијске, баштованске (модел старог долапа за наводњавање баште), кујунџиско-златарске, лончарске, терзијске, ћурчијске, хлебарске (модел старинске фурунџинице) и т. д. заједно са њиховим алатом и прибором. Све ове објекте музеј би добављао: нешто од ствари које Општина већ има; нешто од Народног и Етнографског Музеја у Београду, од којих би се могли добити лепи примерци, јер би овај музеј служио истом циљу као и они и тиме би се само издвојио (н. пр. из Етнографског Музеја) београдски део; нешто ствари набављало би се поклоном од појединаца и старих београдских породица, које би требало анимирати за ову патриотску установу; нешто би имао израђивати и поручивати сам музеј (моделе из гипса и др., манекене, слике и т. д.), а нешто би придолазило наласцима из ископавања приликом радова у вароши и у старој тврђави и грађењем нових зграда. Приликом одабирања предмета за музеј ваља имати строги критериум: шта је за музеј а шта није, те не уносити у њега ма шта, „само да је из старог Београда", те тако стварити телалницу уместо музеја. Пошто немамо потпуне историје Београда, ни политичке ни оне знаменитијих места бар из новијега доба, а за ове последње нема ни много забележака, ваљало би што пре сазвати старије интелектуалне Београђане (као н. пр. г. Д-р Јована Жујовића, г. Бран. Нушића и др.), којима је још у сећању доста ствари из старога Београда, па од њих испричане податке побележити и доцније разрадити. Поред њих ваљало би позвати и стручњаке историчаре (као н. пр. г. Д-р Алексу Ивића, Д-р В. Ћоровића) и етнографе и етнологе (као г. Д-р Тихомира Ђорђевића, г. Д-р Симу Тројановића и др.), старија војна лица која добро познају стари Београд са војног гледишта, нарочито његов Град (као: г. ђенерала Миливоја Николајевића, г. ђенерала Душана Стефановића и др., као и г. пуковника Јеремију Станојевића, који се већ више година бави историјским истраживањима старог Београда). Ја верујем да би се та господа врло радо одазвала позиву и од срца би припомогла при прикупљању објеката и података за историју Београда, указујући можда и кога би још ваљало консултовати и где се у старим београдским породицама мо-