Општинске новине

Стр. 746

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

же наћи интересатних старина. Требало би тада водити записник о свима исказима те госиоде, те и по њему организовати рад на прикупљању објеката и грађе за историју Београда. Много је момената до сада пропуштено, многи су стари Београђани, који су добро познавали стари Београд већ помрли. Ну до сада нису ни прилике можда биле баш тако повољне да се овај посао покрене, сада је пак последњи моменат када се још може из уста живих сведока нешто дознати; млађи наши нараштаји и дошљаци не познају стари живот Београда, а писана историја његова тако је оскудна, да се из ње мало може сазнати. Сада се, на пример баш приликом радова на преуређењу Горњег Града у парк, наилази сваки час на понеки више или мање важан историјски објекат (као подземни ходник који је водио из близине „Римског" бунара па испод Горњег Града у правду Господар Јованове улице и даље), који не би требало затрпати бар док се претходно не испита и проучи од стране познавалаца старог Београда. * * * Поред прикупљања, одабирања и сређивања објеката, музеју би била дужност и да издаје неке публикације. Тако, ваљало би старе називе појединих делова вароши, стара имена улица и места (пијаца и зграда), који су још од Турака остали и данас су још у употреби или су се већ изгубили, превести и растумачити зашто се тако зову. Тако на пример Калемегдан, Теразије, Варош-капија, Дорћол, Зерек, Палилула, Чубура, Булбулдер, Јалија, Карабурма, Ташмајдан, Топчидер, Господарска механа, Царева Ћуприја, Сава-мала, Батал-џамија, Фишеклија (Фишеклијска мала), Тркалиште, Козара, Сењак, Абаџијска чаршија, па Смутековац, Грантовац, Три Кључа, Седам Шваба, Два бела голуба, Две буле, Три листа дувана и т. д., који су врло интересантни за објашњење живота у некадашњем Београду и од којих су се многи већ изгубили те су данашњем нараштају већ непознати. Уз тај посао ишао би још један, можда још важнији, а наиме: направити списак данашњих улица (и свих њихових старијих назива) и протумачити зашто се и по коме тако зову, тј. изнети кратак историјат знаменитих личности, догађаја и др. по којима су оне добиле своја имена. Поред историјске важности, то би био и леп помен тим заслужним људима и делима и потстрек млађем нараштају на рад на општем добру и награде које се њиме заслужују. За награде Општине београдске за Светосавске темате студентима историје на Београдском Университету расписивати редом, по утврђеном плану, важније теме из истори-

је Београда. Ти би радови, заједно са досадашњима, врло корисно послужили као грађа за доцнију потпуну, детаљну, политичку и културну историју наше вароши, а и као водиља за радове на употпуњавању самог музеја. Толико о унутрашњем раду на организацији и делању музеја. * * * Као спољне радове изнећу у кратко следеће: Како и сама варош, и ван музеја, садржи доста веома интересантних и важних историских непокретних објеката (зграда, пијаца, места и т. сл.) дужност музеја била би да се и о њима стара и да их уређује и подржава. Тако би на старим, историјски знаменитим или типичним, зградама ваљало ставити табле са натписом и кратким објашњењем дотичне знаменитости, као: Конак Кнегиње Љубице (данас музеј модерне Уметности), Доситејев лицеј, Текија, Карамустафино тулбе, Кула Небојша, Римски бунар, Карлова капија и т. д. и т. д. Такође и на новим зградама, где је некада била каква важна историјска кућа, ставити таблу са кратким описом нестале старине и историјског момента (као на згради где је била Хаџи-Томина кућа, у којој је закључено примирје 1918. год. и др.). То исто учинити и на местима где се одиграо какав важан историјски догађај или је постојао какав знаменити објекат (као: место у Добрачиној улици где је била Чукур-чесма, где се 3. јуна 1862. г. заподела свађа између Срба и Турака те букнула поновна борба; затим: горе поменута хумка у порти палилулске цркве где је 30. новембра 1830. г. прочитан султанов хатишериф; 1 ) или место на Калемегдану где је 6 априла 1867 г. извршена предаја кључева београдског Града Србима; даље: места где су биле Стамбол-Капија, Варош-Капија, Видин-Капија, Сава-Капија; „Пиринчана"-Принч-хане, двори принца Евгенија Савојског итд. итд.). На завршетку да напоменем да би у деделокругу рада Музеја Општине града Београда спадао још и посао на логичнијем распореду досадашњих споменика са Калемегдана, одакле би поједине бисте ваљало преместити на друго погодније место (о чему је г. Б. Нушић већ изнео лепе предлоге у Општинским Новинама). Ово би, у кратким потезима, био — по моме мишљењу — програм за организовање музеја и његов рад, бар у прво време. Разуме се да би се у току рада овај програм морао проширивати и преиначавати према приликама. 1 ) Ово место треба још сад одмах обележити да се не би изгубило, јер се већ почиње са раскопавањем земљишта за грађење нове цркве и других зграда на томе месту.