Општинске новине

Стр. 760

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

пре Христовог рођења. То благо нађено је закопано у .селу Заклопачи, близу Гроцке. 1 ) Ипак зато ископавања, које је д-р Васић вршио доказала су, да је у сваком случају дунавска долина несумњиво била врло важан саобраћајни правац за везу грчке трговине са нашим крајевима. Можемо сматрати, каже г. Васић, као утврђено, да су Јонци и њихове колоније на Црном мору били носиоци највећег дела елемената микенске културе, које налазимо у нашој области и да су најпре Милет, а затим његове колоније, највећма допринели, да се ти елементи што даље распростру и што већма очувају. Саобраћај водом између појединих преисториских населза крај Дунава и његових притока морао је постојати чак и много пре додира са Грцима. Грчки су писци забележили, да су трачка и панонска племена на Дунаву употребљавала оранице сличне онима, које и данас наши сељаци у Ђердапу употребљавају, а које су градили од стабала, која су дубили. Још у четвртом веку пре Христа на Дунаву су употребљаване и теретне лађе, а и највећи бродови грчког класичног доба могли су преваљивати Ђердап и допирати до Београда. Захваљујући пловидби Дунавом становници гвозденог доба у околини Београда могли су дотурати Грцима своје производе у замену за производе грчке индустрије. Тај трговински саобраћај морао је имати утицај на развој културног живота преисториских Подунаваца, али тај живот ипак није толико напредовао, да би наш крај још тада могао прећи у историско доба, у коме су већ живели Јелини, који су са њим долазили у везу. Недостајао му је битни елеменат историског доба: писменост. Трговина између грчких трговаца или њихових посредника и преисториских становника Винче, Вишњице и Јарца вођена је, бесумње, помоћу трампе, онако како се тај примитивни начин трговања налази описан у Омеру и Страбону. Грци су, свакако, доносили своје тканине, оружје, алате, наките и алкохолна пића, а извозили дрво, метале и рибу из Дунава. Један од најважнијих извозних артикала морала је бити жива са својом рудом цинобаритом из Шупље стене под Авалом. Карактеристично је да су у Винчи и осталим налазиштима нађене нарочите врсте посуђа, а особито извесне вазе, какве су много употребљаване у Тракији, чувеној са свога доброга вина. Из тога се може закључити, да су се авалски рудари свакако интересовали још у оно далеко доба за производе егејских винограда.

Ј ) Старинар књ. 5 чл. Др. Јозе Петровића.

У Илијади се пева, како су Грци у своме логору под Тројом, за вино које је донешено са Лемноса, давали бакар, гвожђе, коже, волове и робове. Вероватно је, да су и наши Подунавци водили сличну трговину. Кроз њихова тржишта пролазио је, може бити и ћилибар, који су Грци могли добијати са Балтика, али о томе није остало трагова. 1 ) Долазећи тако у све тешњи додир са културнијим народима, у чијим је земљама историско доба већ одавно било отпочело, преисториски житељи београдског краја и скоро целе наше земље припремали су почетак историје и у својој отаџбини. Међутим Београд са својом околином ушао је у историју тек на коју деценију пре Христовог рођења, онда, када су њиме овладале римске легије. Али, као што смо већ видели, и много пре тога антички историчари сачували су нам по који далеки податак о прошлости краја око Савиног ушћа. Први господари земљишта данашњег Београда, чије нам је име сачувано, били су моћни и ратоборни Трибали. Једнога од њихових краљева, по имену Сирмоса покорио је Александар Велики године 334 пре Христа 2 ). То је био груб и суров народ, о коме су се као и о осталим варварима причала права чуда. Тетовирали су се као и остали Трачани и изгледа да су приносили и људске жртве боговима на олтаре. Плиније по Изигону прича, како је код Трибалаца као и код Илира било личности, које фасцинирају погледима и убијају оне, на које дуго и нетремице мотре, нарочито ако су љути. Младићи су, каже, више подложни њиховом кобном утицају и сваки Трибалац има на једном оку по две зенице 3 ). То су, наравно, биле приче, као што је прича и тврђење неколицине старих писаца, да је међу Трачанима постојао неки Дандон, који је живео 500 година, а није остарио ни у ком погледу. ТТТтп се тиче станова и одела Трибала, они су морали бити као и у осталих трачких племена. Ксенофон, грчки историчар из четвртог века пре Христа прича, да Трачани станују у дрвеним кућама, које су једна од друге јако удаљене, тако да се ноћу у снегу и зими тешко могу наћи. Свака је од њих била затворена оградом од висока коља. Од одела Ксенофон код Трачана помиње шубаре и кабанице. Трибали крај Дунава, где нису имали дрвета и камена, вероватно да су правили и земунице. 4 )

( ) М. Васић, Жуто брдо, Старинар 1910—1911. 2) Јиречек, Историја Срба II с. 19. 3) Сепз: 1,а ргоушсе готаше с!е Ва1та1:Је р. 43. 4 ) Јиречек, Историја Срба, с. 16.