Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 761

Трибали су једно време били врло моћан народ. Године 376 упали су у Тракију и допрли до Јегејског мора, али су их Грци отуда потиснули. Ратовали су са Александром Великим и њихово име помиње се и дуго векова после њиховог ишчезавања. Византиски писци називали су једно време и Србе Трибалима. То је отприлике све што су стари историчари забележили о првим господарима београдске околине, познатим по имену. Из тога се види да се забелешке историчара углавном слажу са оним, што је утврђено при раскопавању преисториских насеља. Источни суседи Трибала били су Аутариати. То је било једно илирско племе које је становало од горње Неретве на исток. По тврђењу грчког географа Страбона Ауториати су ратовали с Трибалима, покорили их и проширили своју власт до преко Мораве. Тада су под власт Ауториата потпале, сигурно, и насеобине београдске околине, а и сам Београд, који је, као што смо видели свакако већ био насељен. Дакле, још у то далеко доба, које једва назиремо у тами преисторије, Београд је био необична чворна тачка, не само у географском већ и у етнографском погледу. Отприлике кроз Београд ишла је од севера ка југу граница, која је делила источна трачка племена од западних илирских племена. Београд је, вероватно, већ тада често мењао господаре и потпадао час под једне час под друге, час опет под власт севернијих племена, са левих обала Саве и Дунава, који су, како пева латински песник Овидије, у доба „кад је Истар (Дунав) притешњен зимским мразевима залетали своје брзе коње преко ледених плећа реке". И Илири као и Трачани били су познати у античком свету по најневораватнијим причаИа. Док једни тврде да су били врло побожни, правични и гостољубиви, као Скимнос други о њима имају најнеповољније мишљење. Теоромп каже, да су скоро свакодневно приређивали оргије и да су имали обичај, пред почетак гозби, да притегну појасе, па после, у току пића да их постепено попуштају, док не дођу жене да их пијане воде кући. Тукидид за њих вели, да су се свуда налазили где се ратује. Онима, ко их не зна изгледали су ужасни. Појава њихових руља изазивала је страх и трепет, а њихова дрека заглушивала је уши. При јуришу на непријатеља махнито су млатарали својим копљима и уливали су велики страх. Али, чим дођу у додир са непријатељем, који се тих демонстрација не уплаши, они нагну да беже. Пошто нису имали никаквог ратног поретка, за њих није било срамота да напусте своје место, чим су притешњени. И бегство и победа били су им подједнако часни, те нису обраћали пажњу

ни на кукавичлук ни на храброст. Како је сваки од њих слушао само лични нагон, у својој независности налазио је изговор да побегне 1 ). Ето, тако су о Илирцима, који су од Трибала отели београдски крај, мислили стари Грци. О пропасти Аутариата Атиан прича ово: Они су каже пропали због тога, што су оскрнавили Аполонов храм, јер су заједно са Молистоном и са Келтима, који се зову Кимбри напали Делфе. Претрпивши у томе походу велике губитке они се врате кући, али услед огромног броја жаба и мишева морали су оставити своју земљу и побећи чак Готима. Трибале и Аутариате, по другом казивању, потисли су из Београда Келти, који су из своје отаџбине Галије, данашње Француске, преко Алпа и Паноније, били једно време продрли чак до Делфа у Грчкој. Келти су сазидали први београдски град, за који историја зна, и дали Београду прво његово познато име, Сингидунум, име које је Београд носио све док се на обалама Саве и Дунава нису појавили Словени и назвали га белим градом. И Келти, оснивачи прве београдске тврђаве, били су храбар и веома ратоборан народ. Први Келти, који су прошли поред Београда, били су, вероватно, они изасланици Кел. та са Јадранскога мора, који су пошли у сусрет Александру Великом, кад је године 335 пре Христа, у походу на Трибалску земљу, велики освајач избио на доњи Дунав. Ти келтски изасланици изјавили су цару, кад их је примио, да к Македонцима нису дошли ни из страха, ни ради какве користи, већ просто зато, што се њиховоме цару диве. А кад их је цар упитао: Чега се највише бојите? Они су му одговорили: — Да се небо на нас не сруши. Александар је те келтске изасланике назвао пријатељима и примио за савезнике. Али је приметио да су хвалисавци 2 ). Нешто касније године 280 пре Христа, појавиле су се три келтске војске, прва под Керетриосом окренула се на Трачане и Трибале, друга под Бреносом и Акихориосом ударила је на Пеонце а трећа под Бонгиосом или Белгиосом напала је Македонију и Илирију. 3 ) Тада ако не и раније Келти су покорили и предео око ушћа Саве, али, вероватно, нису се у њему задржали. Бар не у већем броју. Већина је продужила свој поход даље на југ уз моравску и низ вардарску долину. Кад Галска земља није могла више да храни своје становнике, каже о томе латин') Сепз р. 46, Тукидид IV, 120. 2 ) Н. Вулић, Келти у нашој земљи, Глас С.Х.С. I. 3 ) №езе: ОезсМсМе <3ег ^песШзсћеп шкј такеДотзсћеп 5(га5$еп з. 14.