Општинске новине

Стр. 802

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

То је глас многољуднога града и ј. л ногобројних потреба! У свима добима било је и биће ииституција, колектива и појединаца који су посвећени убеђивању и доказивању савремених актуелних проблема и питања, задатака и могућности, потреба и истина уопште. Све је то бивало, бива и биће пропраћено релативним или апсолутним успесима и неуспесима, пошто се претходно искушају све моћи убеђиЕања и реторике. Свака пропаганда и агитација увек су били и остали само сретство убеђивања, јер све оно што се читаоцу, слушаоцу или саговорнику демонстрира у једноме одређеном питању везано је за моменте времена и конкретну ситуацију чија је снага у импресионирању и сугерирању. У томе је главна вредност сваког убеђивања, али јеутоме и њено профанисање уопште, јер тој вредности недостаје трајност учења и несумњивост оспособљавања. Има због тога нечега стационарног и непрогресивног у свакоме убеђивању које иде само затим да натури добро или рђаво, корисно или штетно, умно или лајичко схватање о овој или о оној појави; о овом или о оном интересу. Међутим, оно што је у стању да увери, или бар да уверава човека или неки његов колектив, није ни реторика, ни спекулација, ни философија, ни дијалектика: то је у стању пружити само чињеница и статистика. Само њој припада вредност и врлина егзактности, која средство сугестије замењује средством доказа и факата. Она броји и упоређује уместо да слика и копира. Она је доказ уместо претпоставке: чињеница уместо хипотезе. Само су ретки и велики дијалектичари јачи и заслужнији педагози од просечних статистичара у свету стварнога изучавања и учења себе и других. Али, ми живимо још у интимним схватањима која стастистичку методу потцењују и одбацују, сматрајући је лајичком и особењачком: она је по појмовима наше још немодернизоване средине тек нека врста литерарне мизантропије, којој увек треба претпостављати аристократску елеганцију спекулативног духа. Коме ће још импоновати димљиво огњиште статистике поред пламеног стила и реторике! Статистика је код нас само један рудиментални део одштампанога текста, преко којег само склизне поглед већине читаоца. Чак ни најбоља интерпретација у статистичким закључцима није у стању да пробуди читалачку вољу публике: један психолошки фрагмент у стању је да код многих обесцени читав аналитички систем статистичара. Међутим, независно од нашега укуса, друштвени развитак тражи да се животу посвећује велика пажња статистичкога испитивања и оријентисања. Свести широке, много-

бројне и сложене градске, националне и међународне проблеме из привреде и размене, економије и продукције, одржавања и развијања ,на степен корисне публицистичке популарности задатак је статистике. Али, наша дневна штампа није никада била потребан прононсер ове публицистичке методе, ни онолико колико би могла да буде. У њој је довољно легализована само спортска статистика. У нашим новинарским редакцијама се страхује од рукописа са статистиком више него од гимназијалских песама и матурантских романа. Није та зловоља према статистичким шемама ништа мања ни у нашим штампаријама, где се на њих гледа као на рђаву клиентелу. Тај скептицизам потискује статистику која је са својом садржином концизна и концетрична и зато неупоредиво плоднија од сваког другог текста. Статистика је бескрајно шира од своје папирне запремине и има ту специјалну моћ, да инспирише читаоца -— чак и независно од пишчевих схватања — на многа критичка размишљања и самостална истраживања. Код нас је једним делом и сама статистика допринела своме компромитовању, јер је обично излагана у једној мртвој форми. Жива статистика се разликује од мртве на тај начин, што је разумљиво компонована, коректно тумачена и прецизна. У ове пописне интересангности спада, несумњиво, и пропорционални однос између управног и радног особља у предузећима. Тај однос је као 21.52 : 78.48% код производње уопште: Индустрија, грађевинарство, занати и пољопривреда. У трговини, саобраћају, пошти, хотелима, ресторанима и кафанама је учешће радника као 51.88, а администратора као 48.12%.. . Ове чињенице — велики број администратора у производним и другим привредним предузећима — показује слабо организационо и концентрационо стање тих предузећа. Тако у грађевинској струци долази на свака 3.1 радника по један администратор. Код заната на сваких 3.6, а у индустрији на 8.4 радника. Карактеристични су следећи податци Радничке Коморе о веома различитом капацитету разних привредних предузећа у Београду. Из табеле се види, да је више од 9 /« предузећа запославало тек нешто више од раДништва. Да је седамнаести део предузећа запославао скоро другу трећину радника, и, да је сто тридесет трећи део од свих предузећа запославао безмало трећу трећину радника... Ови нам податци чине очигледним најдубље и најзначајније привредне лабиринте, о којима се без статистике не могу имати ни-' какве реалне претставе. Овакви и слични статистички примери нам показују сву штетност од непознавања економских прилика у којим