Општинске новине

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

Стр. 803

53 »

С* ев О X

П-5

X

С X

ж О

« о

«Ј

Број послодаваца

зо П, пз Ш X О с X >> 3 X =*■

$ 5 о.«е 5.5,« V О * 8«! 2ч«

к ^ & 3 5" О е; а= о о о = о. <3 ш ' в

>»о, °§ Н о 5 л а'о 1®

4.362 1.152 532 303 178 159 265

58.79 15.52 7.17 4.08 2.39 2.14 3.57

1 2 3 4 5 6 7-10

4.362 2.304 1.596 1.212 890 954 2.242

11.78 6.22 4.31 3 27 2.40 2.57 6.05

6.951

93.66

13.560

36.60

148 127 76 40 32

1 99 1.71 0.98 0.53 0.43

11-15 16-25 26-40 41-60 61-100

1.924 2.603 2.409 2.020 2.576

5.19 7.03 6 50 5.45 7.95

420

5.6»

11.532

31.12

21 7 9 5 2 1 1 1 1

0.28 0.09 0/12 0.06 0.02 0.01 0.01 0.01 0.01

101-150 151-200 201-300 301-400 401-500 501-600 601-700 901-1000 1015

2.635 1.228 2.254 1.752 901 550 650 950 1.015

7.11 3.31 6.08 4.73 2.43 1.48 1.75 2.56 2.74

48 420 6.951

0.61 5.64 93.66

11.935 11.532 13.560

32.19 31.12 36.60

7.419

99.91

37.027

99.91

живимо. Та колико јуче доказивали су претставници занатлија — оних што их ова статистика бележи као 6.951 послодавац са око 14.000 радника — да је евентуално укидање трошарине смртна опасност за опстанак и развитак производње у Београду. Податци нам показују, да развитак производње стагнира баш под заштитом трошарине: јер, Београд има да уложи толике милијарде у нове грађевине, а „нема" да организује и подигне производњу на један колико толико виши и продуктивнији ступањ!. . Треба само помислити на велике економске губитке од режије оних 4362 локала и радионице, где се окреће по 1 радник и 1 послодавац! Ма какви били ти локали они су скупи, јер су подигнути или импровизирани на прескупом београдском земљишту. Из прве табеле се види, да је број свих оних Београђана што учествују у производњи и у привреди 71.535 лица, а број чланова њихових фамилија јоште 55.161 лице. Тако заједно живећих од приноса добијеног директно од производње и привреде је 130.500 становника.

Просечни број чланова код ових породица је 1.83, рачунајући ту и храниоца породице. Најмање су овде оне породице чији су шефови запослени У ПРОИЗВОДЊИ, а између ових опет оне чији су шефови запослени У ИНДУСТРИЈИ. Боље од оваквих стоје породице — бројно разуме се •— саобраћајног и поштанског особља и код трговаца. Из друге табеле се види, да је број свих осталих Београђана који уопште приходују, али који не учествују у производњи, размени и транспорту, 43.571 лице. Број њихових фамилија има још 41.192 лица. Тако заједно живећих је 84.763 лица. Просечни број чланова код ових породица је 1.96. У овој другој групи најгоре стоје породице чији су храниоци запослени у санптетској служби!, и оне приватних чиновника, а најбоље код оних из црквене службе или код адвоката. Те разлике иду од 88—110 на сто, а код индустриског и код црквеног особља та је разлика чак за 114.84 на сто ... Пописна статистика од априла 1929 године показује, да смо у Београду једва превалили 60.52% становништва на живљење од привреде уопште, а од тога 39.36% на живљење од производње а цигло 8.54% на живљење од индустрије, док „остатак" од 39.38% свега становништва живи још од средстава која немају директне везе са производњом, разменом и транспортом. Ово је међутим од пресуднога значаја за укупни економски, морални и културни живот Београда. Јер, ето, у Београду има у подједнакоме броју индустрискога радништва и кућне послуге са домаћицама, ш;го живе од личних услуга и од издавања меблираних соба. Главне групе београдскога становништва — не рачунајући ту 11.000 војника — деле се овако: Занатска 43.507 Трговачка 22.396 Држав. чиновника 19.109 Индустриска 18.389 Рентиј. — пензионер. 16.812 Грађевинарска 12.181 Саобраћајна 12.728 Свега ових група 145.122 Осталих 70.136 становника деле се на 16 мањих група. На крају ових излагања статистичких података о Београду, ми наглашавамо још једанпут велику потребу популарисања свих животних и социјалних манифестација у њему. Ми смо уверени да оваке публикације пружају најбољу прилику за афирмацију статистичке методе уопште. Том методом,