Општинске новине

Стр. 810

ОПШТИНСКЕ НОВИНЕ

толико захукатали да је и одговор с наше стране већ био готов тако да је предат барону Гизлу у путничком оделу. Док је Пашић отишао да преда одговор лично аустро-угарском посланику, у Претседништву владе, у Ристићевој кући били су окупљени тадашњи министри сем Стојана Протића који је био болестан, али је ипак, тешко болестан, при-

Кућа у Бранћођој улици у &оју је 4. фебруара 1915 год. ударила граната 35 мм. и на спа&ању убила мајку и дђе ћћерће г. Нићодима Васића, учит. у пенз.

суствовао доцнијој седници која је онда одржана под претседништвом Регента, Њ. В. Престолонаследника Александра. Очекивали смо Пашића. Најзад се он појавио у реденготу. Био је замишљен и озбиљан. Још с врата рекао ми је: — По моме мишљењу све је свршено; г. посланик Гизл само је очекивао наш одговор па да крене за Беч. Он је у путничком оделу, ствари је спаковао. Аустрија је решена да нас нападне, да нам објави рат. Ја мислим да се одмах кренемо за Ниш и да се тамо сазове Скупштина! Потом се окренуо г. Јоци Јовановићу, министру грађевина, и наредио му да се спреми воз за министре који ће чекати у ТопчиДеру. Мобилизацпја целокупне српске војске. 12-ог до 10 час. ноћи у Министарству војске са Начелником пуковником Смиљанићем спремих све указе за образовање Врховне команде и осталих армија. Све је остало по староме, онако како је било у турском и бугарском рату. Ту је био присутан и војвода Степа који ће заступати војводу Путника док он не дође у Крагујевац. Око 9 сах. дошао је у Министарство и пуковник Живко Павловић, који је чим је чуо за ултиматум кренуо из бање за Србију и сретно стигао у Београд. Генерал Степа и пуковник Живко одмах су кренули за Крагујевац, где се образовала

Врховна команда. Они су понели све потребе из Главног генералшгаба. Спасавање Народне Банке. У току ноћи после пријема ултиматума на молбу гувернера Народне банке, отпочела је војска евакуацију из Београда њенога трезора. Сандуци са златним полугама преношени су на карама и војничким колима на железничку станицу. Свугде око банке, око кола која су трезор преносила и око железничке станице постављене су страже од питомаца Пешадиске подофицирске школе. Исте ноћи био је спремљен нарочити воз у који је трезор унет и под јаком стражом воз је отишао у Сталаћ. Када је касније влада стигла у Ниш дошли су код мене најугледнији банкари из Београда молећи ме, да спасем и њихове трезоре. Рекао сам им да донесу новце и драгоцености својих банака у Сталаћ и да оставе у исти воз у коме је био трезор Народне банке. Шефу станице у Сталаћу, Нићифору Петровићу, било је наређено, да овај воз са трезором пребаци на пругу Сталаћ—Обилићево и да води рачуна о томе да ако загрози опасност да се тај воз одмах упути за Скопље. Тај је воз стајао код Сталаћа све до 1915. године када је отпочела евакуација и упућен у Солун. Мобилизација. Рат је био одлучен; моја предвиђања испунила су се, и кад је пала одлука о мобилизацији, она је већ била почела. Још истог дана, свесни догађаја који нас чекају одлучено би да се целокупна наша војска и по други пут стави у мобилно стање. Указ који је тога дана и обнародован, гласио је: „У име Његовог Величанства Петра 1-ог по милости Божјој и вољи народној Краља Србије Ми Александар Наследнпк Престола На предлог нашег Министра Војног а по саслушању нашег Министарског Савета, на основу чл. 5. Закона о устројству војске решили смо и решавамо: Да се наша целскупна војска стави у мобилно стање! 12. јул 1914. гдине у Београду Министар Војни пуковник Александар, с. р. Душан II. Стефановић, с. р. " Београдска општина и Команда Београда Судбоносне одлуке донете у неколико грозничавих дана у Београду, подигле су га тада на степен ратног хероја и он је остао да прими први ударац, први талас светске ратне